Кад поштени грађанин нађе пуну торбу пара

Иако се на први поглед чини да сте залутали у једну од оних серија о агентима ФБИ, у згради Полицијске управе за град Београд, у Булевару деспота Стефана, ни изблиза не влада атмосфера попут оне из високобуџетских америчких продукција. Мада вам изнад главе „лебди” метална конструкција за слетање хеликоптера док се шетате командно-оперативним центром (КОЦ) београдске полиције, не престаје да вас прати осећај сличан ономе који имате када се нађете испред банкарских шалтера. И док вас спроводе ходницима са гуменим подовима, кроз сензорска врата која вас сама пропуштају,имате утисак као да гледате сцену из неког научнофантастичног филма.

Када су се отворила врата канцеларије на другом спрату, предусретљиво нас је дочекао Зоран Гроздановић, помоћник начелника КОЦ-а, који нам је срдачно изашао у сусрет и испричао најзанимљивије приче са посла, који тим „муповаца” са њим на челу обавља.

– Позив стигне на 92, оперативац, најчешће је то колегиница, преусмерава на радио-станицу, такозвану Авалу, која потом обавештава колеге на терену. После изласка на место догађаја, екипа се јавља шефу смене, који затим одлучује шта даље треба чинити. Када је реч о позивима који се тичу залуталих мачића, они се свакако не прослеђују шефу смене – кроз смех објашњава начелник Гроздановић.

Годишње, на број 92 стигне милион позива, од тога је 50 одсто погрешних или злонамерних. Највећи број ових злонамерних позива стигне са територије Косова и Метохије, а они имају за циљ да беспотребно ометају рад оперативаца. Јављају се и разни „чудаци”, али људи који свакодневно раде овај посао имају искуства и добро знају да их препознају. Такође, средњошколци у јеку писмених вежби анонимно дојављују да су постављене бомбе и екипе су у обавези да на сваки такав позив изађу на терен. Директор школе доноси одлуку о томе да ли ће евакуисати ђаке или неће, међутим у 90 одсто случајева средњошколци напуштају своје учионице, док год контрадиверзионе екипе МУП-а обављају свој посао.

На питање да ли имају искуства са необичним пријавама, начелник Гроздановић одговара:

– Уколико мислите на случајеве „ташта пребила зета” и „човек ујео пса”, тога нема. Али је зато у јулу поштени налазач пријавио да је нашао кесу пуну пара. Испоставило се да тај новац не само да је био лажан, већ је очигледно био одштампан на простом папиру, а заборавила га је екипа која је на том месту снимала музички спот – издваја начелник овај случај.

Сама просторија КОЦ-а заиста подсећа на оне из америчких серија о агентима ФБИ. Екрани на којима се виде сви мостови и важније раскрснице у Београду, огроман видео-бим где се приказују догађаји великог ризика, попут фудбалских дербија и слично, употпуњују осећај у полицијском центру познатијем као „92”. У тој просторији се обично, уколико околности то захтевају, формира кризни штаб који прати и контролише ситуацију.

Сами оперативци, већином девојке, љубазни су и задовољни тиме што раде.

– Обожавам свој посао, препун је разних дешавања, не бих могла ни да замислим да радим нешта друго – осмехује се Јасмина у плавој униформи.

Између осталих, екипи КОЦ-а посебно ће остати у сећању необичан догађај са козама који се летос догодио на Бежанијској коси.

– Једне ноћи нас је изненадио позив бившег колеге који нам је рекао да присуствује несвакидашњој ситуацији. Стадо коза лежало је на аутопуту, а нигде у близини нису могли да нађу њиховог власника. Козе су једноставно заспале на асфалту. Начелник је одлучио да се „неодговорни пастир” одмах пронађе, а за то време полицајци су чували животиње од евентуалних налета возила – прича једна од девојака које раде у КОЦ-у.

Срећом по козе, све се завршило на најбољи могући начин.