Од Долине ружа до Долине јоргована

Живети међу Србима значи живети међу пријатељима, рекла је седамнаестогодишња Кенза Белхаж, Мароканка одрасла у Београду у дипломатској породици, док је представљала свој Дневник српско-мароканског пријатељства на свечаности „Србија у Франкофонији” у Дому Народне скупштине. Књигу, коју у писаним посветама потписује и са Кенза „Кензић”, представила је и на француском, као језику који је један од мостова наша два народа, како је рекла.

Причу о одрастању и школовању у Србији је написала, иначе, на пет језика. Књигу о свом „путовању кроз упознавање лепота две земље” Кенза, као један од најмлађих истраживача дипломатских односа, насловила је са „Пут из Долине ружа (под Атласом) у Долину јоргована”. Како нам je рекла, сматра привилегијом то што је могла да је исприча публици институције каква је међународна организација која окупља представнике земаља у којима се користи и негује француски језик. Уједно, додаје, која се залаже за демократију и културни развој.

– У Београд сам из Марока стигла као осмогодишња девојчица и сећам се да су ме као дете које се прибојавало одласка из свог краја сачекале раширене руке добродошлице. У Србији су људи насмејани, а држе до породице и традиције као и ми у арапском Мароку. Осећам Београд као свој град, данас за мене богат и личним пријатељима. Још као девојчица, дружила сам се са српским ђацима из Француске школе и моји родитељи, дипломате, томе су се радовали. И основна и средња школа, коју сад завршавам, пружиле су ми довољно знања да ову књигу напишем када су ме, после сусрета у Етнографском музеју, на то охрабриле супруга председника Србије Тамара Вучић и примадона Јадранка Јовановић, председница сталне делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини Међународне организације Франкофонија. Али, пре свега, моја менторка у истраживању дипломатских односа Србије и Марока – амбасадор др Љиљана Никшић, помоћник Министарства спољних послова за јавну и културну дипломатију, чији је сектор за дипломатију подржао то издање као заједнички пројекат. Овај мали „уџбеник” о великом пријатељству говори и о заједничкој љубави два народа према француској култури – рекла је за „Политику” на течном српском Кенза, чији је узор Албер Ками, француски писац алжирског порекла.

– Замисао да опишем своје „путовање”, од поља јаркоцрвених ружа под планином Атлас до Долине јоргована, настаје кад сам чула причу како је плаве јорговане у долини Ибра својој супрузи Јелени Анжујској засадио у знак љубави краљ Урош Први Немањић половином 13. века. Импресионирала ме је прича да је она основала школу за младе даме и држала часове на српском и француском језику пре више од седам векова. Сазнала сам од своје менторке и да је било много српских студената на Сорбони, као и да је почасни доктор науке овог универзитета био човек који је осветлио човечанство – Никола Тесла. Такође, видела сам на фотографији највише француско признање – орден „Легија части” – на грудима краља Петра Првог и прочитала да су Французи због неописиве храбрости у Првом светском рату прогласили Милунку Савић „српском Јованком Орлеанком” – каже Кенза Белхаж која, очигледно, у дипломатију креће с великим ентузијазмом, али већ и солидним знањем.

Монографија „Србија у Франкофонији”

Поводом 185 година српско-француских односа и 774 године од брака Јелене Анжујске и Уроша Првог Немањића, под покровитељством Народне скупштине, МСП и амбасаде Србије у Канади, објављена је монографија „Србија у Франкофонији”. Онa се нашла у рукама посетилаца изложбе фотографија значајних људи и догађаја која је, под истим називом, отворена у Дому Народне скупштине. У монографији се наводи и да Србија од 2018. има статус придруженог члана Франкофоније, која окупља представнике 88 земља у којима живи око милијарду становника планете.