Споменик борцу партизану

Све похвале за „Политикин” драгоцен специјални додатак посвећен 80. годишњици ослобођења Београда. Средином осамдесетих година прошлог века на комеморативној свечаности на Спомен-гробљу ослободилаца Београда 1944, после полагања венаца, пита ме девојчица из шестог разреда ОШ „Ослободиоци Београда”: „Чико, зашто има споменик црвеноармејцу, а нема партизану?” Пружим јој руку и одведем је 20 корака у ружичњак и покажем мермерну плочу на земљи, на којој је писало: „Место за скулптуру борца за ослобођење Београда”. „Али, чико, то није споменик.”

Сликао сам плочу, направио летак и поделио га челницима Београда. То сам урадио у својству координатора подизања споменика у Београду, на раду у Градској конференцији ССРН Београда. Неки су тај мој поступак негативно оценили. Ипак, први је реаговао градоначелник Богдан Богдановић. Казао ми је: „Уговори виђење с Радетом Станковићем.” Током двочасовног разговора у атељеу у породичној кући у Симиној улици једног тренутка уђе поштар и донесе пензију. Пита Богдановић: „Је ли, бога ти, Радета, колика ти је пензија?” Радета: „Срамота ме је да кажем.” „Верујем ти.” Припремајући се за посету настојао сам да што више сазнам о домаћину. Питао сам професора, вајара: „Да ли је учећи код Ивана Мештровића и његова заслуга за велики успех коњичке скулптуре краља Александра Карађорђевића из 1939. године (порушене 1946)?” Са сетом се присећао тих времена.

Замолисмо Радету Станковића да уради споменик борца партизана. То је разумно, јер је вајар Радета пре 1961. године био у тиму за уређење овог меморијала. Кад смо одлазили, вајар Станковић шапатом ме пита могу ли да му набавим слику Пеке Дапчевића из 1944. године. Обећао сам. Уз помоћ пуковника Војислава Суботића, директора Војног музеја на Калемегдану, испунио сам обећање. Напомињем да је Дапчевић командовао ослобођењем Београда са само 31 годином.

На свечаности уз војне почасти 9. маја 1988. године споменик је открио Пеко Дапчевић. Београд је једну улицу на Вождовцу, према новом насељу Војводе Степе, назвао по команданту, ослободиоцу Београда – Булевар Пеке Дапчевића. Споменик борцу партизану у камену, после 30 година неоправданог чекања, постављен је тако, може се рећи, на месту чувара гробова: бораца хероја Црвене армије и бораца Народноослободилачке војске Југославије.

Шпиро Соломун,
политиколог