Spomenik borcu partizanu

Sve pohvale za „Politikin” dragocen specijalni dodatak posvećen 80. godišnjici oslobođenja Beograda. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka na komemorativnoj svečanosti na Spomen-groblju oslobodilaca Beograda 1944, posle polaganja venaca, pita me devojčica iz šestog razreda OŠ „Oslobodioci Beograda”: „Čiko, zašto ima spomenik crvenoarmejcu, a nema partizanu?” Pružim joj ruku i odvedem je 20 koraka u ružičnjak i pokažem mermernu ploču na zemlji, na kojoj je pisalo: „Mesto za skulpturu borca za oslobođenje Beograda”. „Ali, čiko, to nije spomenik.”

Slikao sam ploču, napravio letak i podelio ga čelnicima Beograda. To sam uradio u svojstvu koordinatora podizanja spomenika u Beogradu, na radu u Gradskoj konferenciji SSRN Beograda. Neki su taj moj postupak negativno ocenili. Ipak, prvi je reagovao gradonačelnik Bogdan Bogdanović. Kazao mi je: „Ugovori viđenje s Radetom Stankovićem.” Tokom dvočasovnog razgovora u ateljeu u porodičnoj kući u Siminoj ulici jednog trenutka uđe poštar i donese penziju. Pita Bogdanović: „Je li, boga ti, Radeta, kolika ti je penzija?” Radeta: „Sramota me je da kažem.” „Verujem ti.” Pripremajući se za posetu nastojao sam da što više saznam o domaćinu. Pitao sam profesora, vajara: „Da li je učeći kod Ivana Meštrovića i njegova zasluga za veliki uspeh konjičke skulpture kralja Aleksandra Karađorđevića iz 1939. godine (porušene 1946)?” Sa setom se prisećao tih vremena.

Zamolismo Radetu Stankovića da uradi spomenik borca partizana. To je razumno, jer je vajar Radeta pre 1961. godine bio u timu za uređenje ovog memorijala. Kad smo odlazili, vajar Stanković šapatom me pita mogu li da mu nabavim sliku Peke Dapčevića iz 1944. godine. Obećao sam. Uz pomoć pukovnika Vojislava Subotića, direktora Vojnog muzeja na Kalemegdanu, ispunio sam obećanje. Napominjem da je Dapčević komandovao oslobođenjem Beograda sa samo 31 godinom.

Na svečanosti uz vojne počasti 9. maja 1988. godine spomenik je otkrio Peko Dapčević. Beograd je jednu ulicu na Voždovcu, prema novom naselju Vojvode Stepe, nazvao po komandantu, oslobodiocu Beograda – Bulevar Peke Dapčevića. Spomenik borcu partizanu u kamenu, posle 30 godina neopravdanog čekanja, postavljen je tako, može se reći, na mestu čuvara grobova: boraca heroja Crvene armije i boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.

Špiro Solomun,
politikolog