Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији лежи срце грофа Вронског

Надалеко је позната љубав Ане Карењине према грофу Алексију Кириловичу Вронском. Међутим, треба знати и ко је послужио као прототип за фаталног грофа и како је ова легендарна трагична прича о двоје забрањених љубавника са корица романа “Ана Карењина” руског писца Лава Толстоја оживела и преселила се на дешавања у нашој земљи
У Србији лежи срце грофа Вронског
(Фото Ј. Миловановић)

У роману, након што се несрећна Ана баци под воз, гроф одлази у српско-турски рат, у ком губи живот бранећи Србију у битки код села Доњи Андровац код Алексинца. У стварном животу, инспирација за Анину забрањену љубав био је пуковник Николај Николајевич Рајевски, који је погинуо 1876. године, отишавши у историју и перо славног писца који је мотивом из његове животне приче завршио свој класик. 

Мајка Рајевског послала је новац да се на месту његове погибије изгради Црква Света Тројица — Рајевска. „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје”, овај цитат апостола Јована краси куполу цркве Свете Тројице као подсетник на жртву коју је Рајевски положио, дајући живот за српски народ и поставши јунак и идол и српских и руских војника.

Ипак, био је сахрањен у оквиру имања друге богомоље: Манастира Свети Роман у Ђунису. Његово тело било је сахрањено у порти манастира, а одатле је после неколико дана пренето у Београд, те касније у Русију, где је сахрањен уз све војне почасти.

Цртеж из 19. века (Фото Википедија)

Легенда о три срца

Према једној чувеној легенди коју приповедају мештани, Рајевски је имао три срца. Два су остала у Русији, јер је једно поклонио отаџбини, а друго мистериозној лепотици због које је и отишао из Русије, а треће је припало нашој земљи. Такође, прича каже да је Рајевски оставио завет да се његово тело сахрани на месту где погине, а срце однесе у Русију. Међутим, наводно је један руски војни хирург извадио пуковниково срце, али је оно остало закопано у Србији да заувек у њој куца, док је уз највише државне почасти његово тело испраћено у Русију.

(Фото Ј. Миловановић)

Манастир Свети Роман

Да ли је прича истинита сазнали смо посетом Манастиру Свети Роман. Уласком у манастирско двориште, одмах са леве стране налази се велики крст и плоча на којој на српском, руском и енглеском језику стоји написано: “Овде вечно почива срце добровољца Царске Русије Николаја Рајевског са слободу Српског Народа, захвални потомци Српских родољуба отаџбинског Српско-Турског рата из 1876. године”

Погледом у историјске књиге, открили смо и да је Николај Рајевски ипак завештао да се сахрани у Русији, али да његово срце, које је горело од љубави према српском народу, заувек остане у Србији и његова воља би испуњена.

 

 
Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Руси су нам лепо наплатили пријатељство покушајем стварања велике Бугарске.
Nebojša
Ovo nije priča o tadašnjoj ruskoj drzavi nego o pojedincu Rusu koji je svoj zivot dao za Srbiju. Beskrajno smo mu zahvalni, a Srba izdajnika će uvek biti da Srbiji bacaju klipove u točkove, praveći pritom od sebe budale.
Ludolph
Tako je, dok smo mi u to vreme bili u ljubavi sa Austrougarima. Znamo kako se sve zavrsilo.
Nebojsa
Srbija mu je doveka zahvalna.
Бранко Ср'б Козаковић
Они су ратовали против Турака, пре свега, а не за Србију Србије и Срба ради. Није добровољаца у том ратовима било само код нас, већ од Грчке преко Блгарске до овде.. Та прича је превише романтизована и претворена у мит. Православац који је ратовао притив Турске империје, а не Рус који је посебно волео Србе и Србију и ради којих је жртвовао живот. Шта ћемо са Блгарским "рајевскима"? Да ли су они пали зарад ње, или ипак неког другог цеља?
KSA
Заиста неумесан коментар. Човек се као појединац придружио нашој војсци, рекао шта да се уради ако погине, и зашто, а ви сад испредате неке ваше умишљене приче. Такође, могао је да оде и у Бугарску и у Грчку али је из неког разлога дошао баш у Србију.
Димитрије
Бранко Ср'б Козаковић, болесно до крајних граница. Толика мера русофобије је за озбиљну анализу. Молим те да више не загађујеш овај простор својим глупим коментарима пуним мржње према свему руском али и српском
Прикажи још одговора
ne zaboraviti
Heroji ne umiru nego odlaze u legendu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.