Прогнозе "Тајмса"

Да тренд који у Европском парламенту гурају челници EFA-е није безазлен и да су сепаратистички покрети сваким даном све моћнији у Европи, открива и шокантна најава "мена" на политичкој карти европског континента, које су 2006. у лондонском "Тајмсу" објавили уредник Ричард Бистон и новинар Џереми Пејџ, најавивши настанак бројних нових држава до 2020. године. "Тајмс" је изазвао лавину реакција јер је у новој карти Европе предвидео појаву нових актера, а међу њима Херцег-Босну и Републику Српску уз Каталонију, Курдистан, Велс и Уједињену Ирску.

Повод за текст био је референдум о независности Црне Горе. Уредништво "Тајмса" је оценило да ће осамостаљење Црне Горе довести до "пораста броја држава у Европи", те да је баш зато "вероватна самосталност Косова у наредном периоду". Аутори су најавили и да ће "референдумским путем" кренути и Трансдњестровље, подручје у Молдавији које одбија да прихвати власт Кишињева а у којем су стациониране руске снаге. То се заиста и догодило, а референдуми су уприличени и у "отцепљеним" покрајинама Грузије.

"Тајмс" је упозорио на низ других региона по Европи који захтевају самосталност, као што су Баскија и Каталонија у Шпанији, Корзика која се бомбама борила за самосталност од Париза па све до Републике Српске и Херцег-Босне, за коју верује да ће затражити припајање Хрватској или самосталност уколико се за исто изборе босански Срби.

У Сарајеву се због тог написа подигло много прашине која се слегла када су у "Дневном авазу" Ричард Бистон и Џереми Пејџ објаснили да нису намеравали да дижу политичке тензије: "Хтели смо да покажемо како се мењала политичка карта Европе у последњих 25 година и да натукнемо да ће се можда и даље мењати. Јер формирање независне државе Црне Горе може одвести ка формирању независног Косова", а тај заокрет "може створити варнице у Републици Српској, ентитету који би тада могао настојати да се придружи Србији, док би хрватски националисти у БиХ тражили унију са Хрватском."