Парадокс је да масовно увозимо свињетину, а извозимо житарице

Организације које окупљају најозбиљније и највеће одгајиваче свиња у Србији у отвореном писму јавности апеловале су да је криза у сточарству велика и да осећају обавезу да грађане информишу о разлозима због којих је домаћа производња угрожена.

Како се наводи у допису послатом медијима, криза на нашем тржишту настала је, између осталог, због немогућности продаје домаћих свиња и давања предности увозницима, због чега је тржиште постало зависно од увоза свињског меса.

– У протеклих пет година увоз је порастао од 300 до 500 одсто, док тражња за домаћим свињама пада. Само за првих осам месеци 2023. и 2024. године увезено је око 40.000 тона свињског меса, вредности од 134 милона евра – наводи се у саопштењу. Они су истакли да би држава могла да примени механизме које има на располагању, увозне квоте или дажбине, и затражили да се хитно ограничи прекомеран увоз, због ког се смањује сточни фонд, као и да примене законом прописане мере за заштиту домаћих примарних произвођача.

Како напомињу, откупна цена товљеника пала је у протеклом периоду за више од 30 одсто, док су цене меса у малопродаји готово на истом нивоу – осим спорадичних акција. Истиче се и да је управо доказ да нешто није у реду са ценама у малопродаји недавно покренут поступак Комисије за заштиту конкуренције против трговачких ланаца због сумње око договарања цена. Како напомињу, потребно је уредити и начин обележавања (декларације) увозног меса јер потрошачи у Србији нису, рецимо, информисани да је за производњу свињског меса, пореклом из ЕУ, у највећој мери коришћена ГМО сојина сачма, нити се обавезно посебно наводи држава порекла. Сматрају да постоји и право и обавеза да се законски регулише ово питање како би потрошачи располагали свим информацијама о храни пре доношења одлуке какво месо ће купити.

Домаће фармере, кажу, додатно угрожава забрана извоза свињског меса у ЕУ због бројних нерешених питања, на првом месту и даље присутне АКС (афричке куге свиња). Такве околности иду наруку кланичарима и осталим прерађивачима који формирају цене користећи могућност избора – да ли ће месо увести или сировине за производњу набавити од домаћих одгајивача свиња. На овај начин наше фармере потискују са тржишта, увозећи огромне количине смрзнутог и свежег вакуумираног меса са роком трајања и до три недеље.

Сматрају да је парадокс то што данас увозимо месо за 60 до 70 одсто својих потреба, а извозимо житарице.

– Заштитом домаћих фармера штите се и ратари који производе храну за наше животиње и читава пољопривреда која је стратешки важна за сваку државу – истиче се у саопштењу и напомиње да произвођачи због тога желе да се покрене јавна дебата о овој изузетно важној теми.