Збогом подочњаци

Зашто се очни капци опуштају с годинама? То нису обични парчићи коже, они играју кључну улогу у заштити ока од различитих честица и оштећења.

Многи су покушали да објасне шта изазива појаву подочњака што, иначе, прати старење. Истраживачи с Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу (САД) одгонетнули су да је ширење масноће у очној дупљи основни кривац. Зато су препоручили да уклањање (изрезивање) масног ткива треба да буде саставни део хируршког захвата код људи који се жале на ову уобичајену невољу.

Недавно објављено истраживање у познатом „Часопису за пластичну и реконструктивну хирургији” прво је те врсте посвећено анатомији више испитаника да би утврдила судбина доњих очних капака с протицањем година, а уједно и претеча праћења промена на лицу у току старења користећи магнетску резонанцу високе резолуције (MRI).

Уобичајено лечење, и у прошлости и данас, подразумева да се количина у очној дупљи не мења, већ да је навлака која је задржава, орбитални септум, ослабљена или прекинута и да зато масноћа клизи напоље, објашњава водећи потписник чланка Шон Дарси из Одељења за пластичну и реконструктивну хирургију на Калифорнијском универзитету Ирвин. Већина пластичних хирурга учила је, дакле, да попушта орбитални септум; најновије проучавање показује да са старењем долази до гомилања масноће, стога је вероватније да повећање количине узрокује подочњаке (врећасте капке), а не ослабљено везивно ткиво (лигамент).

Проучени су снимци 40 испитаника (17 мушкараца и 23 жене), од 12 до 80 година, начињени магнетном резонанцом. Налази су обелоданили да се с годинама увећава ткиво доњег капка, а да томе највише добриноси нагомилавање масти. Према скорашњем извештају Америчког друштва пластичних хирурга, готово 241.000 Американаца се 2007. подвргла операцији капака, што је један од четири најчешћа захвата у козметички хирургији.

Многи пластични хирурзи који уклањају врећасте капке не одстрањују масти, једноставно их премештају или затежу мишиће (инвазивни поступак) који окружују око или лигамент што држи очну јабучицу. Захвати се обављају упркос томе што нема података који би указивали да ли се само ткиво са одмицањем година мења.

Наши налази ће, можда, променити приступ лечењу опуштених очник капака, наглашава један од учесника у истраживању Тимоти Милер, начелник за пластичну хирургију на Факултету Гефен. Саставни део требало би да буде уклањање масноће.

Хируршко подмлађивање (блефаропластика) горњих или доњих капака, или и једних и других, обавља се зависно од старости и болести. Захват се, обично, изводи на капцима, пошто се људи најчешће пожале да им очи изгледају уморно, надувено или спуштено. Хирург направи спољашњи рез да би заобишао масноћу и побољшао обрис доњег капка.

Иако су врећасти доњи капци уочљива последица старења и ширења масноће, на то утичу и други чиниоци. Најновије истраживање, стога, препоручује да хирурзи оцене сваки део и да му се посвете, да у подмлађивању уважавају сваког човека понаособ.

Следећи корак биће да се сами врећасти очни капци снимају магнетском резонанцом.