Струка о литијуму

Много се прича о литијуму. Много (дез)информација се шири захваљујући политичком надметању. Људи траже „струку”, али им се нуди политичка пропаганда. Узалуд председник и влада понављају да су потребне две године да се дође до аргумената за и против, односно коначне одлуке о будућности пројекта.

Покушаћу као дипломирани машински инжењер с вишедеценијским интернационалним искуством на енергетским пројектима да потпомогнем дискусију у вези с овим питањем као део „струке” за којом се вапи.

Најпре треба дефинисати које обавезе има држава/влада пре евентуалног потписивања уговора с „Рио Тинтом” (као преферентном компанијом у овом моменту), а то су између осталог: дефинисање свих техничких, еколошких и економских параметара односно релевантних прописа које компанија мора да испуни; дефинисање предлога уговора с јасно дефинисаним захтевима и траженим гаранцијама уз установљавање пенала у случају неиспуњења договореног (од захтева за кориговање појединих констатованих пропуста до забране експлоатације и враћање свега у стање пре почетка реализације пројекта); дефинисање начина контролисања рада компаније и формирање надлежне инстанце за праћење рада компаније и континуалне провере пословања у складу с уговором; компанија ће, на основу понуђеног уговора, потврдити исти или допунити услове по којима би ушла у овај пројекат, тј. понудити (финансијске) услове. држава/влада ће одлучити о прихватању или одбијању понуде од стране компаније узимајући у обзир све усвојене захтеве.

Не треба заборавити да ће се у наредном периоду (не више од десет година) развити нове, комерцијално, еколошки и сигурносно повољније технологије од оне базиране на литијуму. Могуће је да ће се употреба литијумских батерија ограничити на (мањи) део апликација и тиме угрозити економију експлоатације с реалном могућношћу обустављања експлоатације пре планираног/договореног рока експлоатације. То би могло да доведе до одустајања од пројекта од стране компаније.

Ово значи да је све у рукама државе Србије, која треба јасно да одреди своје услове на основу којих би се обезбедиo технички, еколошки и економски оправдан пројекат. То је једини начин да се грађани сврстају иза одлуке државе/владе и да се политичари врате у домен деловања које им припада.

Дејан Костић,
дипл. инж.