Ко дизајнира штандове издавача

Штанд Министарства за дијаспору, на чијем је поду насликана мапа путовања Доситеја Обрадовића по Европи, а који је опремљен и  копијом шкриње из 18. века, оновременим столицама и другим стилским намештајем, добио је награду за најбољу презентацију на овогодишњем Сајму књига. Овакав дизајн сајамског простора осмишљен је у складу са темама које је поменуто министарство промовисало – дух Доситеја Обрадовића, књиге, образовање, школе, или, послужимо се Доситејевим речником, "Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце".

Рекло би се да постојање овакве награде сведочи о томе да је наступ важан, и да је изглед сајамског штанда битан део презентације издавача. Да ли? Судећи по дизајну штандова на 52. Међународном сајму књига у Београду издавачи толико верују у списатељску снагу својих аутора и добар глас који их бије да се око сајамског простора нису превише ни трудили. Већина је изабрала најједноставнију варијанту – обичан штанд са тезгама и рафовима, белим преградама и понеким постером. Највише простора је припало издавачима у хали 1 који су могли да организују промоције и сместе писце који су давали интервјуе и потписивали књиге. У том делу би се могао издвојити штанд земље госта, односно штанд "Италија". Италијани су желели да повежу мотив мора са литературом. У ту сврху њихов штанд је био "лука" за копије предмета пронађене на бродовима римског императора Калигуле. Бронзани прамац је постављен на централном делу штанда. Како на овом кутку сајма и пише, реч је о бродовима који су направљени за Калигулу између 37. и 41. године пре нове ере. На једном су Римљани вршили верске обреде, на другом су примали угледне званице, а оба су потопљена после Калигулине смрти и касније пронађена у језеру Неми.

У хали 1 је атрактиван и штанд издавачке куће "Клио". Подсећа на мрачну улицу до које допире само светлост фењера. Црне "тапете" су дочарале ноћни мрак, а дискретне сијалице су глумиле старинске уличне лампе. На крају "улице" овај издавач је поставио и црне и беле столице за одмор уморних љубитеља књига.

– Једноставно је, а упечатљиво. И књиге су у првом плану – објаснила је Наташа Ђелошевић, пи-ар "Клија".

"Мамут" је своју књижарску атмосферу пренео из града на сајам. Њихов штанд је изгледао отприлике онако како изгледају и њихове књижаре. "Нисмо желели класичан сајамски штанд. Био нам је потребан тај изглед мегастора", објашњава Драгана Глоговац, менаџер ове књижаре.

У такозваном прстену хале 1 издвојио се штанд куће "Алнари" који је подсећао на дворац.

Страни издавачи и домаће издавачке куће које са њима сарађују показали су и мало маште. "The English Book" и његови инострани партнери "Амерички академски издавачи" и "Мекмилан" имали су јединствен изглед штандова који је подсећао на библиотеке и универзитетску средину. Уместо болничко белих, они су оптирали за дрвене полице топлобраон тонова.

– Идеја је да уласком у наше "одаје" читаоци осете пријатну атмосферу. Наше штандове је дизајнирао архитекта Никола Пејовић – каже Миланка Јекић, менаџер куће "The English Book".

Кутак Америчког кутка такође се разликовао од већине осталих на Сајму књига. Подсећао је на унутрашњост америчких културних центара, а како су нам објаснили, и на ентеријер већине америчких амбасада.

Дипломатска представништва Америке су свуда у свету сасвим слична. Амбасаде обично имају баш овакву софу каква је постављена на београдском сајму и сличне ормариће за библиотеке. Пренет је дух америчке културе и атмосфере таквих простора, сазнајемо на штанду Америчког кутка и америчке амбасаде.

Осим поменутих, лепо је изгледала и већина великих штандова, ако не због оригиналног дизајна, онда макар због довољно простора, захваљујући којем се књиге нису "гурале".