Неправда и како се борити против ње

Ужице – Зашто је свет тако неправедно уређен, запитао се на ужичкој сцени Војин Ћетковић као главни јунак представе ЈДП-а „Михаел Колхас”, којом је прексиноћ почео 29. Југословенски позоришни фестивал „Без превода”. Слоган овогодишњег фестивала је „Где живе истина и правда”, а овај дугим аплаузима награђен комад редитеља Бориса Лијешевића, с давно написаном причом о мучном трагању за правдом, у то питање сасвим се уклопио.

Пре извођења, ову регионалну позоришну смотру (са учешћем театара из Србије, Црне Горе и Хрватске) обраћањем је отворила градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић. Истакавши да и овогодишњи избор представа на ЈПФ-у, као и велико интересовање публике потврђују да је овај фестивал стална и традиционална тачка сусретања.

Одиграли су потом представу „Михаел Колхас” глумци Југословенског драмског позоришта (Војин Ћетковић, Воја Брајовић, Зоран Цвијановић, Миодраг Драгичевић, Милена Васић, Алексеј Бјелогрлић и Милош Самолов, уз свирку Краља Чачка), по тексту Хајнриха фон Клајста у драматизацији Федора Шилија и режији Бориса Лијешевића. Снажно и зналачки, на једноставној сцени, а публици пријемчиво. О догађају који се збио у 16. веку, а описаном приповетком у 19. веку, с борбом за правду и истину неугашеном столећима.

Кренуо је поштени Михаел Колхас (игра га Ћетковић) кроз немачке покрајине да прода своје коње, како је увек чинио. Али испречио му се на путу бахат племић уводећи нека нова, неправедна правила. Побунио се Колхас против насилника, што није вредело, а да би прошао, морао је ту да остави два своја расна коња. Кад се касније вратио, коњи су од силног рада измучени постали раге, док обесном племићу није падало на памет да обештети Колхаса. Овај се због тога жалио држави, све покушавао, златницима плаћао. Али уместо правде добијао је само празна обећања. А када је његова жена смртно страдала у покушају да кнеза обавести о неправди која им је нанета, Колхас је изгубио кочнице, окупио војску и у тој борби за правду почео да пали и убија. Постао бунтовник, сурови осветник, крвник. Да ли се насиљем правда може задовољити, чуло се питање.

Потом му је кнез, суочен с народном побуном, најпре дао амнестију, али чим се све стишало, допринео да Михаел буде осуђен на смрт. Тако је праведнику, кога је жеља за правдом гурнула у злочине, џелат одрубио главу. Бахати племић, од чијих поступака су сва немила дешавања потекла, заштићен од власти прошао је само са кратком затворском казном.

Дуготрајним аплаузима и повицима одобравања испратила је ужичка публика актере ове представе, коју је гласањем наградила високом просечном оценом 4,57. А о трагању за правдом и истином говорило се и за фестивалским округлим столом након извођења комада.

Како је рекао Војин Ћетковић, вишевековна је паралела са овим текстом, јер готово да нема дана кад нам се не дешава нека врста неправде:

– Поставља се питање да ли је Колхас злочинац, праведник, а ми му нисмо судили. Одиграли смо оно што је Клајст написао, с тим што смо морали његову приповетку да мењамо. Шили је све време био с нама на проби и дописивао, скраћивао. То је из продукцијских разлога, али не штети причи. Напротив, фокусира нас на главни проблем, а то је неправда и како се борити против неправде.

Воја Брајовић је о представи казао:

– Ми смо једна екипа која је хтела да исприча причу тог времена како се правда добија тако што се плати главом. Цео процес рада био је занимљив, па и када играмо на сцени. Ми смо играли владаре који су есенција корупције, лажи, неких личних интереса, нико се ту не бори за неко боље сутра, него за нешто што је његово боље. Та удвориштва, то је већ јасно као дан.

По изјави Зорана Цвијановића који игра кнеза, с кнежеве тачке гледишта нарушен је неки ред и он не зна зашто се од тако баналних ствари праве толики проблеми.

– А оно што је актуелно у овој причи, која се десила у 16. а записана у 19. веку, јесте уствари тренутак када се држава уздигне изнад обичајног права и начина живота сопственог народа и почне да арбитрира на један пристрасан начин, у корист сопственог одржања, па се онда дешавају овакве ствари – казао је Цвијановић.

У наставку фестивала за синоћ је била планирана представа Атељеа 212 „Нестајање”, али је отказана због Дана жалости. Нови термин њеног извођења је 5. децембар, а тек након њега, саопштено је, стручни жири донеће одлуке о добитницима награде „Ардалион”. Програм се овде наставља вечерас представом Црногорског народног позоришта „Ибзен машина” у режији Ане Вукотић.