Nepravda i kako se boriti protiv nje

Užice – Zašto je svet tako nepravedno uređen, zapitao se na užičkoj sceni Vojin Ćetković kao glavni junak predstave JDP-a „Mihael Kolhas”, kojom je preksinoć počeo 29. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda”. Slogan ovogodišnjeg festivala je „Gde žive istina i pravda”, a ovaj dugim aplauzima nagrađen komad reditelja Borisa Liješevića, s davno napisanom pričom o mučnom traganju za pravdom, u to pitanje sasvim se uklopio.

Pre izvođenja, ovu regionalnu pozorišnu smotru (sa učešćem teatara iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske) obraćanjem je otvorila gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević. Istakavši da i ovogodišnji izbor predstava na JPF-u, kao i veliko interesovanje publike potvrđuju da je ovaj festival stalna i tradicionalna tačka susretanja.

Odigrali su potom predstavu „Mihael Kolhas” glumci Jugoslovenskog dramskog pozorišta (Vojin Ćetković, Voja Brajović, Zoran Cvijanović, Miodrag Dragičević, Milena Vasić, Aleksej Bjelogrlić i Miloš Samolov, uz svirku Kralja Čačka), po tekstu Hajnriha fon Klajsta u dramatizaciji Fedora Šilija i režiji Borisa Liješevića. Snažno i znalački, na jednostavnoj sceni, a publici prijemčivo. O događaju koji se zbio u 16. veku, a opisanom pripovetkom u 19. veku, s borbom za pravdu i istinu neugašenom stolećima.

Krenuo je pošteni Mihael Kolhas (igra ga Ćetković) kroz nemačke pokrajine da proda svoje konje, kako je uvek činio. Ali isprečio mu se na putu bahat plemić uvodeći neka nova, nepravedna pravila. Pobunio se Kolhas protiv nasilnika, što nije vredelo, a da bi prošao, morao je tu da ostavi dva svoja rasna konja. Kad se kasnije vratio, konji su od silnog rada izmučeni postali rage, dok obesnom plemiću nije padalo na pamet da obešteti Kolhasa. Ovaj se zbog toga žalio državi, sve pokušavao, zlatnicima plaćao. Ali umesto pravde dobijao je samo prazna obećanja. A kada je njegova žena smrtno stradala u pokušaju da kneza obavesti o nepravdi koja im je naneta, Kolhas je izgubio kočnice, okupio vojsku i u toj borbi za pravdu počeo da pali i ubija. Postao buntovnik, surovi osvetnik, krvnik. Da li se nasiljem pravda može zadovoljiti, čulo se pitanje.

Potom mu je knez, suočen s narodnom pobunom, najpre dao amnestiju, ali čim se sve stišalo, doprineo da Mihael bude osuđen na smrt. Tako je pravedniku, koga je želja za pravdom gurnula u zločine, dželat odrubio glavu. Bahati plemić, od čijih postupaka su sva nemila dešavanja potekla, zaštićen od vlasti prošao je samo sa kratkom zatvorskom kaznom.

Dugotrajnim aplauzima i povicima odobravanja ispratila je užička publika aktere ove predstave, koju je glasanjem nagradila visokom prosečnom ocenom 4,57. A o traganju za pravdom i istinom govorilo se i za festivalskim okruglim stolom nakon izvođenja komada.

Kako je rekao Vojin Ćetković, viševekovna je paralela sa ovim tekstom, jer gotovo da nema dana kad nam se ne dešava neka vrsta nepravde:

– Postavlja se pitanje da li je Kolhas zločinac, pravednik, a mi mu nismo sudili. Odigrali smo ono što je Klajst napisao, s tim što smo morali njegovu pripovetku da menjamo. Šili je sve vreme bio s nama na probi i dopisivao, skraćivao. To je iz produkcijskih razloga, ali ne šteti priči. Naprotiv, fokusira nas na glavni problem, a to je nepravda i kako se boriti protiv nepravde.

Voja Brajović je o predstavi kazao:

– Mi smo jedna ekipa koja je htela da ispriča priču tog vremena kako se pravda dobija tako što se plati glavom. Ceo proces rada bio je zanimljiv, pa i kada igramo na sceni. Mi smo igrali vladare koji su esencija korupcije, laži, nekih ličnih interesa, niko se tu ne bori za neko bolje sutra, nego za nešto što je njegovo bolje. Ta udvorištva, to je već jasno kao dan.

Po izjavi Zorana Cvijanovića koji igra kneza, s kneževe tačke gledišta narušen je neki red i on ne zna zašto se od tako banalnih stvari prave toliki problemi.

– A ono što je aktuelno u ovoj priči, koja se desila u 16. a zapisana u 19. veku, jeste ustvari trenutak kada se država uzdigne iznad običajnog prava i načina života sopstvenog naroda i počne da arbitrira na jedan pristrasan način, u korist sopstvenog održanja, pa se onda dešavaju ovakve stvari – kazao je Cvijanović.

U nastavku festivala za sinoć je bila planirana predstava Ateljea 212 „Nestajanje”, ali je otkazana zbog Dana žalosti. Novi termin njenog izvođenja je 5. decembar, a tek nakon njega, saopšteno je, stručni žiri doneće odluke o dobitnicima nagrade „Ardalion”. Program se ovde nastavlja večeras predstavom Crnogorskog narodnog pozorišta „Ibzen mašina” u režiji Ane Vukotić.