Зашто Роми не иду у школу

Крагујевац – После завршене више машинске школе, покушала сам да се запослим у својој струци. Приликом попуњавања упитника навела сам да знам енглески и ромски. Око овог другог сам се двоумила, али сам мислила да би то могла бити предност. Никад нисам позвана на разговор – каже Емина Реџић, стручна сарадница у ромској невладиној организацији "Романипен".

Без посла, али не и без наде да се ситуација може поправити, Емина сада помаже ромској деци да стекну додатно образовање. У пројекту "Образовање – корак напред ка успешнијој будућности" она подучава ученике ван редовне наставе и убеђује их да не одустају од даљег школовања. И поред, како каже, многобројних проблема са којима се суочава ромска популација.

– Ромима је потребна мотивација, више него другима, али је у реалном животу не налазе. Мој пример о томе најбоље говори. Зато сматрам да би и држава и локална заједница морале конкретније да се заложе за интеграцију ромске популације. Једно је декларативна подршка, а друго истинска борба против предрасуда и непоштовања обећања – каже Емина у изјави за наш лист.

Прикривена дискриминација

Божидар Николић, главни координатор у "Романипену", каже да је ова невладина организација, кад је реч о образовању ромске популације у Крагујевцу, лоцирала основне проблеме, наводећи да се они не разликују много од оних са којима се сусрећу Роми у другим срединама. Према његовим речима, у питању је тежак материјални положај и недовољна информисаност припадника те националне мањине. Николић, међутим, тврди да постоји и "нешто што је тешко доказати".

– То је прикривена дискриминација. Тестирање ученика приликом уписа у први разред основне школе конципирано је тако да највећи број ромске деце не може да испуни захтеве. Нису у питању само културолошке разлике, због којих ромска деца не могу да задовоље критеријуме, већ једна, вероватно несвесна, потреба надлежних да се ослободе "потенцијалног проблема". Такве ствари је, међутим, тешко доказати, али категоризација деце јасно говори да је то проблем – каже Николић у изјави за "Политику".

Он тврди да због тога велики број ромске деце, уместо у неку од основних школа, заврши у "специјалној".

– Углавном је реч о формулацији: "Дете са лаком менталном заосталошћу" – каже Николић.

И у невладиној организацији "Стабло", која се, такође, бави проблемом образовања Рома у Крагујевцу, потврдили су да постоји оваква врста дискриминације.

– Око 90 одсто ученика крагујевачке "специјалне школе" су Роми, а реч је, углавном, о потпуно здравој деци. Међутим, не смемо остати недоречени кад је у питању овај проблем и мора се отворено рећи да многи родитељи прихватају слање своје деце у поменуту установу, пре свега из материјалних разлога. Наиме, у "специјалној школи" је све бесплатно, од уџбеника до прибора за рад – каже за наш лист Гордана Петровић, једна од стручних сарадница у "Стаблу".

Етничка мимикрија

Невладина организација "Стабло" недавно је отпочела са спровођењем пројекта "Једнаке шансе у образовању", чији је циљ анимирање припадника ромске популације, кад је реч о школовању деце. У оквиру пројекта, сарадници  "Стабла" покушавају да направе и прву базу података, која би помогла да се сагледају проблеми због којих мали број Рома уписује неку од школа.

Иначе, према подацима Градске управе за ванпривреду, на територији Крагујевца у школској 2007/2008. години, кад је реч о ромској популацији, уписано је 67 предшколаца и 61 ученик првог разреда, док је у средње школе уписано три ученика, а на вишој школи један студент. У извештају је наведено да локална самоуправа стипендира два студента ромске националности износом од 5. 000 динара на месечном нивоу, као и да је једном апсолвенту ромске националне мањине, ради завршетка студија, додељена новчана помоћ од 25. 000 динара.

Стваран број Рома у Крагујевцу никада није прецизно утврђен, али ако се поуздамо у незваничне процене према којима у централном граду Шумадије живи око 16 000 припадника ове мањине, подаци о броју Рома који похађају неку од школа су поражавајући. У невладиној организацији "Стабло" кажу да се слажу са овом констатацијом, наглашавајући да је то великим делом "последица етничке мимикрије".

– У Крагујевцу је све мање Рома који се тако изјашњавају. Што због страха да ће бити дискриминисани у сусрету са неком од државних  институција или установа под ингеренцијом локалне самоуправе, што због потребе, а реч је о потпуно људском осећању, да што пре буду прихваћени од средине у којој живе. Зато мислимо да је број Рома који похађају неку од овдашњих школа знатно већи од званичних података – каже стручна сарадница Гордана Петровић.