Загонетна недеља у православном календару

Пише се историја српске загонетке, па су хроничари стали пред једном црквеном одгонетком. Наиме, у православном календару око белих поклада, на педесетак дана од Васкрса, постоји загонетна недеља (загонетни уторак, загонетна субота и загонетна недеља). Загонетне поклонике интересује када је временски црквени календар унео ове дане у свој програм, ко је то предложио и како образложио.

Хроничар Лука Грђић Бјелотомић (1857–1918) у својој књизи „Из народа а о народу” о месојеђу је записао:

„Месојеђе траје од Божића до бијелих поклада (трећа недеља фебруара по новом односно прва недеља марта по старом календару). Уз месојеђе су највеселији дани у целој години: послова домаћијех мало, кућа пуна, а ноћи дуге. Младеж весела, па све један другога на сијело. На сијелима се искупе момци и дјевојке, ожењени и невјесте, а богме каткад и стари дједови и бабе, а младеж се забавља играма и гуслама. Ту ти се игра прстена у капе, прстена у руке, млинара, хаџија, ловаца, вука, праве бабу и цуру и бог те само питао и каквих игара нема.” Међу тим играма су и загонетке. Зато није ни чудо што је једна недеља у православном календару прозвана загонетна недеља.

Историчар Стојан Новаковић (1842–1915) записао је: „За Србију има још ближе одређено да се загонетке обично загонећу само уз белу недељу. Тада је у загонетању и шали дозвољено и слободно рећи, што је у свако друго доба срамота.”

Вероватно је у црквеним архивима забележено када су загонетни дани унети у православни календар. Из више разлога би то требало да се одгонетне. Није познато да ли код неких других народа постоје ови загонетни обичаји. Веровало се да ко за време загонетне недеље не загонета неће имати среће током целе године у обављању свакодневних послова. Јер током загонетне недеље морали су се показати оштроумност, довитљивост, бистрина и тако стећи кондиција за све предстојеће животне замке, смицалице и главоломке.

Зашто не би црква, уз помоћ Министарства културе и, рецимо, Туристичког савеза Србије, ову традицију заштитила као наш бренд код светске организације. Када би се загонетна недеља осмислила, могла би да се добије можда нека шира културна манифестација која би привукла интересовање и пажњу шире јавности, па и туриста из иностранства.

Јован Вуковић,
Нова Пазова