Свестрани симбол музичке индустрије

Нема много музичких уметника чије стваралаштво је било толико велико и толико разноврсно да се може сматрати синонимом за музичку индустрију као што је то био Квинси Џонс који је преминуо у 91. години. Вишеструко талентован, Џонс је током дуге и продуктивне каријере играо буквално све улоге у области музике и музичког бизниса. Био је композитор, продуцент плоча, уметник, филмски продуцент, аранжер, диригент, музичар, телевизијски продуцент, директор дискографске куће... Као мало ко с лакоћом је успевао да премости јаз између уметничке креативности и менаџерско-продукцијских вештина. Квинси Џонс је препознат и уважаван као један од најважнијих и најмоћнијих продуцената двадесетог века.

У данима после његовог одласка, највише се помиње Џонсова сарадња са Мајклом Џексоном, за кога је током осамдесетих продуцирао и аранжирао највеће хитове, укључујући и чувени „Трилер”, као и чињеница да је био аранжер и продуцент снимања култне песме „We are the World”. Међутим, Џонс је био у самом врху музичке индустрије много пре осамдесетих, а његов утицај на различите жанрове је очигледан. Џонсова каријера протеже се од постсвинг ере касних четрдесетих до данашњих високотехнолошких, мултимедијалних хибрида. Поп музика и R&B правац у 21. веку били би непрепознатљиви без његовог утицаја.

Рођен 1933, каријеру је почео као џез трубач, а напредовао је до места у бенду Дизија Гилеспија, истовремено радећи као продуцент, композитор и аранжер за џез великане – од Каунта Бејсија до Дјука Елингтона и Реја Чарлса. Као продуцент и аранжер радио је са уметницима као што су Френк Синатра, Пол Сајмон, Арета Френклин и многим другима. Његов продукцијски рад је запажен почетком шездесетих када је открио певачицу Лесли Гор и претворио је у поп икону. Тада је почео и да осваја номинације за награду Греми, да би остао упамћен као добитник 28 ових награда, што га уз певачицу Бијонсе чини другим највећим добитником „Гремија” свих времена.

Квинси Џонс је стварао и сопствену музику. Са албумом „Body Heat” (1974) достигао је шесто место на чувеној Билборд листи 200, а касније је готово редовно улазио у првих двадесет.

Није много познато, а важно је за овог свестраног аутора, да је радио за филм и телевизију. Компоновао је филмске партитуре, међу којима су музика за филмове „In Cold Blood” (1967) и „У врелини ноћи” (1967). Његово дело је и музика за значајну телевизијску серију „Корени”, за коју је освојио награду Еми. У раду за телевизију остаће упамћен по првој теми заснованој на синтисајзеру, за серију „Ајронсајд”, али и музика за „Козби шоу”. Године 1983. се Квинси Џонс појавио као један од продуцената филма „Боја пурпура”, који је имао једанаест номинација за награду Оскар.

Ово је само делић стваралачког наслеђа Квинсија Џонса. Изузетно продуктиван, налазио је времена и за друштвени ангажман, као поштовалац Мартина Лутера Кинга. Покретао је и учествовао у многобројним хуманитарним кампањама.

У свему што је радио, Квинси Џонс је био изузетан.