Припреме за незапамћено

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, новембра – Џим Тарнер, становник вашингтонског елитног предграђа Бетесда, спрема се за селидбу кад јој време није, усред зиме. На то су га нагнале нове тржишне прилике.

Али, он није у изнудици као милиони других Американаца који остају без крова над главом због немогућности да отплате дугове на „полуделој” пијаци некретнина и хипотека кредита. Џим се премешта – само привремено И, што је још важније, профитабилно.

Своју кућу са четири собе изнајмиће за 4.500 долара, за само четири ноћења. Толико никад не би могао да заради – ни многи други који кују сличне планове – за тако кратко време, да није најављеног ванредног значаја, дана 20. јануара.

Специфична сеоба

Тог датума, као и неколико дана пре и после њега, биће у току најмасовнија специфична сеоба поводом једног јединог догађаја – примопредаје дужности председника САД. Смена на врху је проглашена „историјском” – пре свега, јер на чело Беле куће први пут ступа црнац, Барак Обама, а делимично и због тога што је напушта један од анкетно најнепопуларнијих лидера новијег доба Џорџ Буш– па ће се у Вашингтон сјатити буљуци жељних да буду сведоци „сцене каква се доживљава само једном у животу, веку, и уопште”.

Припреме за „незапамћено” су увелико у току и на Тарнеров начин, описан у „Кепитал њуз сервису”. Супротно њујоршком Волстриту, где се акције суновраћују, овде су рекордно скочиле „акције на берзи повесне церемоније”: најављена „лавина” придошлица створила је јагму за смештајем и дигла му цене „до неба”. Готово да већ не може да се нађе „нормално” преноћиште у време светковине. Готово свих 95.000 хотелских соба у Вашингтону и околини распродате су по ванредно астрономским тарифама (најмање, кажу, неколико стотина долара), а које су ипак ниже од задовољавања потреба елитне тражње.

Луксузна вила у најцењенијем резиденцијалном делу, Потомак, изнајмљује се, пригодно, на неколико дана за – 55.000 долара. Прича се и да је један „инаугурални страсник”, чиј име није обелодањено, платио милион долара за закуп свих 300 соба у репрезентативном хотелу.

Локалне власти процењују да ће чину примопредаје председничке функције и пропратној паради присуствовати чак четири милиона људи, што је маса седам-осам пута већа од броја становника унутар административне границе престонице. Биће то највећи аудиторијум на свету, каже градоначелник Едријан Фенти.

Вероватно и један од најскупљих те врсте, додају посматрачи. Не само због гомиле новца за смештај радозналаца.

Правила не важе

Претпоставља се, наиме, да ће се рекордно повећати обезбеђење. У цену свечане транзиције биће урачунато и 12 милиона долара потребних организаторима из Обаминог штаба. Мање од половине те суме добиће, предвиђено је, из државне касе, а остатак прибављају из приватних извора…

Ванредно усталасано „тржиште церемоније” баца у очај масу волонтера, који су битно допринели Обаминој победи. Хтели би да славе, али немају довољно новца за прескупи смештај.

Пала су у воду и правила, на која су се ослањали „далековиди”. Једна од Обаминих ватрених подржавалаца, Маргарет Баум из Колорада је,

предвиђајући исправно победу свог љубимца, резервисала три собе за пет ноћи у једном хотелу, по укупној цени од 2.350 долара. Сада се те одаје нуде по вишеструко вишој тарифи, па је њена резервација поништена, известио је „Вашингтон пост”. „Околности нам дају такво право”, констатовао је портпарол хотелијера Мајкл Руперт. Како – није баш јасно.

У међувремену је кренула и „црна берза” – против бесплатности. Конгресмени треба да ближњима поделе око 240.000 улазница за простор с кога ће моћи да несметано, како на степеништу зграде парламента, Обама преузима штафету власти. Међутим, већ је разглашено да ће бити „тапкарења”. Карте се наводно нуде по цени и до 40.000 долара.

Сенаторка Дајана Фејнстејн предложила је усвајање прописа којим би се предупредиле такве бескрупулозности. „Инаугурација председника је један од најважнијих ритуала наше демократије, па карте не могу да се продају као да се ради о фудбалској утакмици”, поручила је и затражила мере које ће спречити „злоупотребу историјског догађаја”.

Довитљивостима, наравно, нема краја. Неименовани службеник, коме су „обећане две улазнице”, дао је оглас у коме тражи „фину дружбеницу” за спектакл. Даје свој опис и тражи фотографије кандидаткиња, известио је магазин „Вашингтонијан”, уз напомену да „шанса за љубав, може да надмаши потребу за другом врстом профитирања”.

У оптицају су и трампе. За смештај у вашингтонском „најзначајнијем дану” појединци из удаљених крајева нуде свој боравак у њиховим кућама на скијалиштима Јуте, плажама Кариба, у „грешном” Лас Вегасу…

Издавачи и сујеверни „Обаманија” се ни тиме не исцрпљује. Захватила је и културу.

 „Ово је највећи догађај после Харија Потера”, изјавио је „Лос Анђелес тајмсу” Дермонт Мекивој, из недељника издавачке индустрије. Обамине и књиге о њему увршћују се међу бестселере. Његово дело „Смелост наде” је, на пример, са 43. скочило на осмо, а „Снови мог оца” са 56. на девету позицију табеле најбоље продаваних књижарских артикала, на листи „Ју-Ес-Еј тудеја”.„Као алва” иду и сувенири с ликом новоизабраног председника или са његовим слоганима. Мајице, шоље, беџеви, дугмад. Као и видео-касете са снимцима његове кампање.

Сујеверни се ипак устежу. Није добро, кажу, кад се слави прерано. Слуте ли невоље?

О могућним климатским суровостима на дан 20. јануара готово нико не говори. Метеоролозима се, ваљда, не чини подесним да се упуштају у дугорочне прогнозе „у вези са политичком транзицијом од које се очекује пролеће усред зиме”.