Pripreme za nezapamćeno

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, novembra – Džim Tarner, stanovnik vašingtonskog elitnog predgrađa Betesda, sprema se za selidbu kad joj vreme nije, usred zime. Na to su ga nagnale nove tržišne prilike.

Ali, on nije u iznudici kao milioni drugih Amerikanaca koji ostaju bez krova nad glavom zbog nemogućnosti da otplate dugove na „poludeloj” pijaci nekretnina i hipoteka kredita. Džim se premešta – samo privremeno I, što je još važnije, profitabilno.

Svoju kuću sa četiri sobe iznajmiće za 4.500 dolara, za samo četiri noćenja. Toliko nikad ne bi mogao da zaradi – ni mnogi drugi koji kuju slične planove – za tako kratko vreme, da nije najavljenog vanrednog značaja, dana 20. januara.

Specifična seoba

Tog datuma, kao i nekoliko dana pre i posle njega, biće u toku najmasovnija specifična seoba povodom jednog jedinog događaja – primopredaje dužnosti predsednika SAD. Smena na vrhu je proglašena „istorijskom” – pre svega, jer na čelo Bele kuće prvi put stupa crnac, Barak Obama, a delimično i zbog toga što je napušta jedan od anketno najnepopularnijih lidera novijeg doba Džordž Buš– pa će se u Vašington sjatiti buljuci željnih da budu svedoci „scene kakva se doživljava samo jednom u životu, veku, i uopšte”.

Pripreme za „nezapamćeno” su uveliko u toku i na Tarnerov način, opisan u „Kepital njuz servisu”. Suprotno njujorškom Volstritu, gde se akcije sunovraćuju, ovde su rekordno skočile „akcije na berzi povesne ceremonije”: najavljena „lavina” pridošlica stvorila je jagmu za smeštajem i digla mu cene „do neba”. Gotovo da već ne može da se nađe „normalno” prenoćište u vreme svetkovine. Gotovo svih 95.000 hotelskih soba u Vašingtonu i okolini rasprodate su po vanredno astronomskim tarifama (najmanje, kažu, nekoliko stotina dolara), a koje su ipak niže od zadovoljavanja potreba elitne tražnje.

Luksuzna vila u najcenjenijem rezidencijalnom delu, Potomak, iznajmljuje se, prigodno, na nekoliko dana za – 55.000 dolara. Priča se i da je jedan „inauguralni strasnik”, čij ime nije obelodanjeno, platio milion dolara za zakup svih 300 soba u reprezentativnom hotelu.

Lokalne vlasti procenjuju da će činu primopredaje predsedničke funkcije i propratnoj paradi prisustvovati čak četiri miliona ljudi, što je masa sedam-osam puta veća od broja stanovnika unutar administrativne granice prestonice. Biće to najveći auditorijum na svetu, kaže gradonačelnik Edrijan Fenti.

Verovatno i jedan od najskupljih te vrste, dodaju posmatrači. Ne samo zbog gomile novca za smeštaj radoznalaca.

Pravila ne važe

Pretpostavlja se, naime, da će se rekordno povećati obezbeđenje. U cenu svečane tranzicije biće uračunato i 12 miliona dolara potrebnih organizatorima iz Obaminog štaba. Manje od polovine te sume dobiće, predviđeno je, iz državne kase, a ostatak pribavljaju iz privatnih izvora…

Vanredno ustalasano „tržište ceremonije” baca u očaj masu volontera, koji su bitno doprineli Obaminoj pobedi. Hteli bi da slave, ali nemaju dovoljno novca za preskupi smeštaj.

Pala su u vodu i pravila, na koja su se oslanjali „dalekovidi”. Jedna od Obaminih vatrenih podržavalaca, Margaret Baum iz Kolorada je,

predviđajući ispravno pobedu svog ljubimca, rezervisala tri sobe za pet noći u jednom hotelu, po ukupnoj ceni od 2.350 dolara. Sada se te odaje nude po višestruko višoj tarifi, pa je njena rezervacija poništena, izvestio je „Vašington post”. „Okolnosti nam daju takvo pravo”, konstatovao je portparol hotelijera Majkl Rupert. Kako – nije baš jasno.

U međuvremenu je krenula i „crna berza” – protiv besplatnosti. Kongresmeni treba da bližnjima podele oko 240.000 ulaznica za prostor s koga će moći da nesmetano, kako na stepeništu zgrade parlamenta, Obama preuzima štafetu vlasti. Međutim, već je razglašeno da će biti „tapkarenja”. Karte se navodno nude po ceni i do 40.000 dolara.

Senatorka Dajana Fejnstejn predložila je usvajanje propisa kojim bi se predupredile takve beskrupuloznosti. „Inauguracija predsednika je jedan od najvažnijih rituala naše demokratije, pa karte ne mogu da se prodaju kao da se radi o fudbalskoj utakmici”, poručila je i zatražila mere koje će sprečiti „zloupotrebu istorijskog događaja”.

Dovitljivostima, naravno, nema kraja. Neimenovani službenik, kome su „obećane dve ulaznice”, dao je oglas u kome traži „finu družbenicu” za spektakl. Daje svoj opis i traži fotografije kandidatkinja, izvestio je magazin „Vašingtonijan”, uz napomenu da „šansa za ljubav, može da nadmaši potrebu za drugom vrstom profitiranja”.

U opticaju su i trampe. Za smeštaj u vašingtonskom „najznačajnijem danu” pojedinci iz udaljenih krajeva nude svoj boravak u njihovim kućama na skijalištima Jute, plažama Kariba, u „grešnom” Las Vegasu…

Izdavači i sujeverni „Obamanija” se ni time ne iscrpljuje. Zahvatila je i kulturu.

 „Ovo je najveći događaj posle Harija Potera”, izjavio je „Los Anđeles tajmsu” Dermont Mekivoj, iz nedeljnika izdavačke industrije. Obamine i knjige o njemu uvršćuju se među bestselere. Njegovo delo „Smelost nade” je, na primer, sa 43. skočilo na osmo, a „Snovi mog oca” sa 56. na devetu poziciju tabele najbolje prodavanih knjižarskih artikala, na listi „Ju-Es-Ej tudeja”.„Kao alva” idu i suveniri s likom novoizabranog predsednika ili sa njegovim sloganima. Majice, šolje, bedževi, dugmad. Kao i video-kasete sa snimcima njegove kampanje.

Sujeverni se ipak ustežu. Nije dobro, kažu, kad se slavi prerano. Slute li nevolje?

O mogućnim klimatskim surovostima na dan 20. januara gotovo niko ne govori. Meteorolozima se, valjda, ne čini podesnim da se upuštaju u dugoročne prognoze „u vezi sa političkom tranzicijom od koje se očekuje proleće usred zime”.