Скупе шарене крпице уместо књига

Сурово тржиште не трпи никакве губитке, што је свакако један од разлога због којих је у минулих неколико година угашен велики број књижара у Београду и Србији. Оне нестају на два начина: или зврје празне и чекају закуп, или књиге на полицама најчешће бивају замењене парфемима, брендираним фармеркама или намирницама. У последњих пет година, према подацима из Удружења књижара Србије, једна трећина књижара у нашој земљи је затворена. Најлакше „страдају” књижаре које су закупљене, јер се власницима простора више исплати да га изнајме продавцима одеће и обуће.

Према речима Лазара Тишме, власника књижаре у Јагодини и члана Удружења књижара при Привредној комори Србије, једина могућност да се помогне књижарама је доношење закона о јединственој цени књиге.

– Ми смо предложили закон о јединственој цени књиге који би утврдио тачну цену неке књиге, без могућности промене. Последње што сам чуо је да је тај предлог стигао до Министарства културе, а после тога не знам шта је било са њим. Он је у суштини антимонополски, јер ми не можемо да конкуришемо великим ланцима супермаркета. Они наруче велику количину књига од издавача, а затим их продају у својим трговинама, којих има на стотине – каже Лазар Тишма.

Књижарима посебан проблем већ годинама праве и улични продавци, на такозваним уличним сајмовима књига, то јест импровизованим штандовима, који без плаћања пореза и закупа простора могу знатно да спусте цену књига.

– Висока цена закупа пословног простора такође утиче на то што књижаре нестају. У Јагодини, као и у Београду, важно је да књижаре буду у центру града, али од продаје књига тешко је плаћати закуп, уз све остале трошкове. Како пронаћи место међу силним банкама и кладионицама? Уосталом, да је продаја књига исплатив посао, криминалци би отварали књижаре, а не кафиће и казина – истиче Тишма.

Списак књижара које су затворене или преуређене је подужи. Рецимо,  књижара „Знак” на Теразијама у Београду, морала је да се исели, управо из разлога који помиње наш саговорник: власник тог простора је добио знатно већу понуду за закуп, него што је имао од издавачке куће „Чигоја”. „Просветина” књижара на Андрићевом венцу, која је била под закупом је затворена, док је некадашња, такође „Просветина” књижара на Теразијама, претворена је у бутик. Затворен је и „Инок” на Обилићевом венцу, две књижаре „Народне књиге”, у Бранковој улици и на Новом Београду и две „Вертигове” књижаре. У још једној књижари „Научне књиге” у Београду продају маркирану одећа фирме „Мура”. У пиротском крају не постоји ниједна књижара, Вршац има само једну књижару, Ваљево има две кафе-књижаре. Једину књижару у Крагујевцу су уз помоћ петиције спасли грађани,прикупивши 17.000 потписа.

Случај са књижарама „Просвете”, којој предстоји приватизација, зависиће од квалитета уговора са будућим власником. Једини начин да се неки нови газда „Просвете” примора да оживи посустале књижаре је да се у самом уговору, који се склапа између Агенције за приватизацију, власник обавеже да мора да одржи матичну делатност у некој књижари. Агенција би затим требало да прати пословање предузећа и да санкционише власнике, уколико процени да ли је дошло до кршења уговора. Друга могућност да се нека књижара спаси је да се, као у случају чувене београдске кафане „Знак питања”, прогласи за споменик културе одлуком Владе Србије, издвоји из продаје предузећа и постане државна имовина о којој брине град.

Да је ситуација у Србији што се продаје књиге тиче очајна, говори и податак да се у 35 одсто књижара у Србији продаје само књиге, док у осталима поред штампаних издања има и друге робе, а приход се остварује и продајом школског и канцеларијског материјала или техничке робе.

Чак и када би држава проценила да предложени закон о јединственој цени књиге, за који у Удружењу књижара кажу да у Немачкој постоји већ 100 година, а у Француској четврт века, тешко да би он ускоро могао да стигне на дневни ред Скупштине. Поред овог предлога, чак 50 веома важних закона, чије је усвајање један од кључних предуслова за улазак у Европску унију, чекају на ред.

--------------------------------------------------------

Муке по дистрибутерима

Милка Вукмирица, власница дистрибутерске куће „Bookbridge”,каже да је у почетку учествовала у раду Удружења књижара, који траже увођење закона о јединственој цени књиге, али да је временом одлучила да изађе из те приче. Она сматра да се књижари боре за закон искључиво због личне користи. Као дистрибутер, она има највише проблема са неисплаћеним дуговима књижара.

– Књижаре често дугују и по три милиона динара дистрибутерима. Ми смо раније дозвољавали велика дуговања, па је долазило да тога да нам књижари спуштају слушалицу када тражимо наш новац. Тада смо били приморани да наплаћујемо дуговања судским путем. Наравно, многи су се због тога наљутили на нас, зато две године нисмо радили. Сада опет добро послујемо, али зато што тражимо да књижаре унапред плате наше књиге – истиче Вукмирица.