Споменик читавој генерацији новог таласа

Легат Милана Младеновића, певача, гитаристе, текстописца и композитора, најпознатијег по раду у бендовима „Екатарина Велика” и „Шарло акробата”, свечано је отворен у Народној библиотеци на тридесетогодишњицу његове смрти, 5. новембра.

Легат чине рукописна збирка великог броја песама, лична библиотека у којој се налази око 200 публикација, фотографска збирка од 260 снимака, колекција плоча и касета, као и друге ствари које је и Задужбина Милана Младеновића предала на чување. Поставка је плод вишегодишње сарадње Народне библиотеке Србије и Задужбине Милана Младеновића, а пројекат је подржало Министарство културе.

Сталном поставком, која је посвећена Милану Младеновићу као песнику, најстарија установа културе у Србији додатно указује на уметничку вредност његовог дела и рокенрол песништво као културни феномен. О значају стваралаштва Милана Младеновића као рокенрол песника говорио је Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије, који је истакао да је он писао асоцијативну поезију на трагу наше авангарде и стваралаштва Настасијевића и Растка Петровића.

– Кад говоримо о Милану као песнику, доживљавам библиотеку као институцију без зидова. Та институција укључује урбану поезију и искуства града. Милан је писао о градским људима са посебном склоношћу и инсистирао на томе колико су снажни. То је важан део приче о рокенролу. Ово је споменик не само Милану већ и читавој једној генерацији новог таласа – рекао је Пиштало и додао да му је лично веома драго што је на овај начин препознато и канонизовано Миланово дело.

Говорећи о посебности Милановог света, глумац Бранислав Трифуновић подсетио је на градове у којима је музичар живео и адресе на којима је стварао:

– До сада непознати делићи свих тих простора из живота Милана Младеновића коначно су пред нама. Захваљујући легату, добићемо јаснију слику о његовом животу и делу. Тај живот и та дела достојни су дивљења и заслужују да буду овде.

Кустоскиња легата, историчарка уметности Добрила Денегри, рекла је да се потрудила да синтетизује све што је Милан био.

– У једном интервјуу Милан је рекао да је за њега писање поезије мисионарски посао и да он транспонује слике у речи или користи речи као средства с којима може да ствара слике. Речи и слике су суштина ове поставке. Други аспект су слава и интима, јер писање поезије је један лични чин, а Милан је био јавна фигура. Он је овде представљен као рок звезда и као невероватно људско биће.

Александар Жикић, новинар, музички критичар и аутор књиге „Место у мећави: прича о Милану Младеновићу”, сматра да нико није постигао ни приближан баланс квалитета и широке прихваћености какав су постигли Младеновић и ЕКВ. Њему је успело да не одступајући од људских и уметничких критеријума окупи око себе велики број људи које никада није изневерио.

– Он је са својим бендом успео да напуни сваки простор у коме је наступао и да прода велики број плоча, а да се није продао. Његове песме су писане да би биле певане, али и кад их читате, увиђате њихову литерарну вредност. Миланово наслеђе је наслеђе племенитог човека, ретке изоштрености талента и склоности. Успео је да нам остави мноштво разлога за понос и кајање. Отварањем овог легата разлози за кајање се у великој мери ублажавају и тиме се показује да најбољи синови једног народа долазе из рокенрола – рекао је Жикић.

На крају, Небојша Кривокућа из Задужбине Милана Младеновића је рекао да легат представља прилику да се људи боље упознају са једним другачијим Миланом, да открију једног насмејаног, расписаног и радозналог човека који слуша невероватну музику и пише невероватне ствари.

Додатне информације из заоставштине Милана Младеновића грађани могу да сазнају на сајту „milanmladenovic.com”, где се налазе рукописи, фотографије, делићи из аудио-интервјуа и други садржаји који ће се стално допуњавати.

Спомен-плоча са Милановим ликом

Београд је постао богатији за још једно важно културно обележје. На улазу у зграду у којој је од 1973. до 1994. године становао Милан Младеновић, у Булевару Милутина Миланковића 28 на Новом Београду, откривена је спомен-плоча са Милановим ликом, уз стихове песме ,,Земља” ЕKВ-а. Спомен плоча је ауторско дело уметнице Лане Васиљевић, а предложак за вајарско дело био је детаљ са фотографије Александра Kујучева, настале на снимању омота за албум ,,Неко нас посматра”.