Spomenik čitavoj generaciji novog talasa

Legat Milana Mladenovića, pevača, gitariste, tekstopisca i kompozitora, najpoznatijeg po radu u bendovima „Ekatarina Velika” i „Šarlo akrobata”, svečano je otvoren u Narodnoj biblioteci na tridesetogodišnjicu njegove smrti, 5. novembra.

Legat čine rukopisna zbirka velikog broja pesama, lična biblioteka u kojoj se nalazi oko 200 publikacija, fotografska zbirka od 260 snimaka, kolekcija ploča i kaseta, kao i druge stvari koje je i Zadužbina Milana Mladenovića predala na čuvanje. Postavka je plod višegodišnje saradnje Narodne biblioteke Srbije i Zadužbine Milana Mladenovića, a projekat je podržalo Ministarstvo kulture.

Stalnom postavkom, koja je posvećena Milanu Mladenoviću kao pesniku, najstarija ustanova kulture u Srbiji dodatno ukazuje na umetničku vrednost njegovog dela i rokenrol pesništvo kao kulturni fenomen. O značaju stvaralaštva Milana Mladenovića kao rokenrol pesnika govorio je Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije, koji je istakao da je on pisao asocijativnu poeziju na tragu naše avangarde i stvaralaštva Nastasijevića i Rastka Petrovića.

– Kad govorimo o Milanu kao pesniku, doživljavam biblioteku kao instituciju bez zidova. Ta institucija uključuje urbanu poeziju i iskustva grada. Milan je pisao o gradskim ljudima sa posebnom sklonošću i insistirao na tome koliko su snažni. To je važan deo priče o rokenrolu. Ovo je spomenik ne samo Milanu već i čitavoj jednoj generaciji novog talasa – rekao je Pištalo i dodao da mu je lično veoma drago što je na ovaj način prepoznato i kanonizovano Milanovo delo.

Govoreći o posebnosti Milanovog sveta, glumac Branislav Trifunović podsetio je na gradove u kojima je muzičar živeo i adrese na kojima je stvarao:

– Do sada nepoznati delići svih tih prostora iz života Milana Mladenovića konačno su pred nama. Zahvaljujući legatu, dobićemo jasniju sliku o njegovom životu i delu. Taj život i ta dela dostojni su divljenja i zaslužuju da budu ovde.

Kustoskinja legata, istoričarka umetnosti Dobrila Denegri, rekla je da se potrudila da sintetizuje sve što je Milan bio.

– U jednom intervjuu Milan je rekao da je za njega pisanje poezije misionarski posao i da on transponuje slike u reči ili koristi reči kao sredstva s kojima može da stvara slike. Reči i slike su suština ove postavke. Drugi aspekt su slava i intima, jer pisanje poezije je jedan lični čin, a Milan je bio javna figura. On je ovde predstavljen kao rok zvezda i kao neverovatno ljudsko biće.

Aleksandar Žikić, novinar, muzički kritičar i autor knjige „Mesto u mećavi: priča o Milanu Mladenoviću”, smatra da niko nije postigao ni približan balans kvaliteta i široke prihvaćenosti kakav su postigli Mladenović i EKV. Njemu je uspelo da ne odstupajući od ljudskih i umetničkih kriterijuma okupi oko sebe veliki broj ljudi koje nikada nije izneverio.

– On je sa svojim bendom uspeo da napuni svaki prostor u kome je nastupao i da proda veliki broj ploča, a da se nije prodao. Njegove pesme su pisane da bi bile pevane, ali i kad ih čitate, uviđate njihovu literarnu vrednost. Milanovo nasleđe je nasleđe plemenitog čoveka, retke izoštrenosti talenta i sklonosti. Uspeo je da nam ostavi mnoštvo razloga za ponos i kajanje. Otvaranjem ovog legata razlozi za kajanje se u velikoj meri ublažavaju i time se pokazuje da najbolji sinovi jednog naroda dolaze iz rokenrola – rekao je Žikić.

Na kraju, Nebojša Krivokuća iz Zadužbine Milana Mladenovića je rekao da legat predstavlja priliku da se ljudi bolje upoznaju sa jednim drugačijim Milanom, da otkriju jednog nasmejanog, raspisanog i radoznalog čoveka koji sluša neverovatnu muziku i piše neverovatne stvari.

Dodatne informacije iz zaostavštine Milana Mladenovića građani mogu da saznaju na sajtu „milanmladenovic.com”, gde se nalaze rukopisi, fotografije, delići iz audio-intervjua i drugi sadržaji koji će se stalno dopunjavati.

Spomen-ploča sa Milanovim likom

Beograd je postao bogatiji za još jedno važno kulturno obeležje. Na ulazu u zgradu u kojoj je od 1973. do 1994. godine stanovao Milan Mladenović, u Bulevaru Milutina Milankovića 28 na Novom Beogradu, otkrivena je spomen-ploča sa Milanovim likom, uz stihove pesme ,,Zemlja” EKV-a. Spomen ploča je autorsko delo umetnice Lane Vasiljević, a predložak za vajarsko delo bio je detalj sa fotografije Aleksandra Kujučeva, nastale na snimanju omota za album ,,Neko nas posmatra”.