Кад може да се остане без најниже пензије

Најнижи износ пензије за пензионере пољопривреднике износи – 19.644,6 за запослене и самосталце до 24.987 динара и у овом часу их их прима 235.188 најстаријих у Србији. И тај најнижи износ може да се изгуби, тј. пензионер може да остане и без ових примања. И то у случају када стекне пензију у иностранству или од часа када почне да прима и инострану пензију, а у Србији је имао најнижи износ. Од тог дана добија само разлику од збира свих пензија до гарантованог најнижег износа.

У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (Фонд ПИО) објашњавају да у пракси, када је познато да пензионер има и стаж у иностранству, а одређује му се висине пензије у Србији да ће му се одложити одлука о најнижем износу. Практично у свим случајевима, осим ако осигураник још не испуњава услове у иностранству, та одлука ће утицати на право на најнижи износ. Ако се на инострану одлуку не би чекало, велики број иностраних пензионера који немају пуно стажа у Србији би дошао у ситуацију да враћа преплаћени износ, а то би свакако требало избећи. То је и један од разлога због кога сви будући пензионери при подношењу захтева треба да пријаве и свој рад у иностранству. Наравно, уколико је пензионеру одређена пензија већа од најнижег износа, онда се то право и не разматра.

Наиме, Законом о ПИО је прописано да се најнижи износ пензије кориснику исплаћује само ако збир пензије која је одређена у Србији и коју добија из иностранства није већи од прописаног најнижег износа. У случају да је збир пензија мањи од најнижег износа пензије, кориснику ће се исплаћивати разлика до тог најнижег износа. То заправо значи да ће збир пензије коју прима из иностранства и пензије коју прима у Србији са разликом износити укупно онолико колики је прописани најнижи износ пензије. Уколико је збир већи, корисник ће на рачун добити само износ који му је на основу стажа и зараде одређен. Наравно, да би се дошло до збира, инострана пензија се прерачунава у динаре према важећем девизном курсу на дан остваривања права.

Могућа је, објашњавају и друга ситуација. А то је да пензија буде толико велика да мора да се ограничи. Највиши износ пензије за све категорије тренутно износи 230.145,48 динара, а при ограничењу висине не узима се у обзир да ли корисник има и пензију из иностранства.

Занимљивим истичу, у пензијском фонду, да такође појединим пензионерима и поред тога што прописи одређују минималан износ, ова пензија не припада. Пре свега, на исплату најнижег износа пензије може да утиче пребивалиште пензионера. У зависности од одредбе одговарајућег споразума о социјалном осигурању, корисницима који живе у иностранству може да припада само износ који су зарадили, без гарантованог дела. Овакве су одредбе свих споразума закључених између држава које су некада чиниле Југославију.

– У случају да пензионер који прима најнижу пензије мења место пребивалишта, тј. пресели се у иностранство, у обавези је да о тој промени одмах обавести фонд. Исплата ће бити преко рачуна стране банке, а истовремено се проверава да ли и даље може да се исплаћује најнижи износ. Ако се за ове околности прекасно сазна, могуће су велике претплате и неугодне ситуације за кориснике који треба да врате оно што им не припада, иако користе релативно мали износ пензије – апелују из пензијског фонда.

Треба нагласити да се могућност исплате најнижег износа цени по пребивалишту, а не по томе да ли је исплата пензије у Србији или у другој држави.

– На пример, неко са пребивалиштем у Словенији може да овласти друго лице да прима пензију у Србији, али то не значи да ће се наставити са исплатом најнижег износа пензије. Једнако поступају и носиоци осигурања у иностранству, па тако грађани Србије не би могли да користе гарантовани износ пензије из, на пример, Босне и Херцеговине.