Пет и по деценија клавирског дуа

Клавирски дуо Снежана Николајевић – Весна Кршић обележиће 55 година заједничког музицирања, занимљивим  концертом, 10. новембра од 11 часова, у Коларчевој задужбини у Београду. У том периоду ове познате пијанисткиње одржале су заједно више од хиљаду концерата, извеле огроман део репертоара за клавирски дуо, многа дела први пут у нашој средини, осмислиле посебне видове едукативних концерата, издале четири збирке композиција за клавир четвороручно и за два клавира, снимиле више до сто трајних снимака за Радио Београд, једну LP плочу и четири компакт-диска, наступале у Београду, Србији, региону, Европи, Америци и Израелу, потом добиле награде УМУСА за најбољи концерт 2010. и за животно дело 2023.

На предстојећем концерту слушаћемо Снежану Николајевић и Весну Кршић са гостима, млађим колегама – клавирским дуом у саставу Теа Димитријевић – Дејан Суботић и пијанисткињама Милицом Секулић и Маријом Гођевац. Овом приликом биће представљена и збирка „Српска музика за два клавира” – дела у избору и редакцији Дуа Николајевић–Кршић, и изведене неке композиције из ње, аутора Иване Стефановић, Владимира Тошића, Зорана Христића, Душана Трбојевића, Милане Стојадиновић Милић и Зорана Симјановића. Слушаћемо и Бетовенове увертире „Кориолан” и „Егмонт” у аранжману за два клавира осморучно.

О томе како су успеле да буду активне на сцени пет и по деценија, за „Политику” објашњава пијанисткиња Николајевић:

– У основи нашег трајања је пријатељство и истоветан однос према заједничком музицирању. И Весна и ја имамо своја професионална усмерења која су у музичкој сфери – она као теоретичар музике, ја као музиколог – а клавир и контакт с публиком нам причињавају велику радост. С друге стране, радознале смо за откривање дела која публици нису позната. Кад се то удружи са класичним репертоаром музике за клавирски дуо, онда је јасно да дуги низ година можете да уживате у извођењу. Кад смо дошле на Музичку академију, имале смо велику срећу да уђемо у класу камерне музике, пијанисткиње и чембалисткиње Оливере Ђурђевић, која нам је дала пуну подршку. Тако смо крајем 1969, jош као студенткиње, имале први целовечерњи концерт, у Дому омладине, у организацији Музичке омладине.

На предстојећем наступу у Коларцу биће представљена новообјављена „Српска музика за два клавира”, издавача „Beomelody”, о којој пијанисткиња Кршић каже:

– Ово је шеста збирка за коју смо направиле избор и редакцију, желећи да свима који се баве камерном музиком омогућимо приступ новим и вредним делима српских аутора, а наша редакција упућује на нека извођачка решења до којих смо дошле током рада. Осим што ћемо приказати штампано издање, публика ће чути неколико композиција које су објављене.

Са едукативним акцентом у свом раду, овај дуо чува сећања на многе прошле, важне моменте из нашег музичког живота, који понекад изгледа садржајније и боље организован, него у данашње време. О томе сведочи управо објављена нова књига „Наших првих 50 година” о Међународном такмичењу Музичке омладине код нас, на ком је и овај дуо својевремено учествовао, а Снежана Николајевић нас боље упознаје са садржином књиге:

– Пре пет година, а поводом пет деценија постојања Међународног такмичења Музичке омладине, Бранка Радовић и ја смо сачиниле текст о овом нашем престижном такмичењу, једином из наше средине које је, због изузетно захтевног и добро осмишљеног програма, члан Светске федерације међународних музичких такмичења. Тек недавно су се стекли услови да се тај текст штампа и то захваљујући Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, у коме смо нас две били професори, а она неко време и декан. Бранка Радовић је писала о историјату такмичења, а ја сам имала интервјуе са појединим уметницима који су као млади победили на овом конкурсу, а затим остварили велике каријере и враћали се у Београд као чланови жирија – јапански виолончелиста Минео Хајаши, француски виолиниста Алексис Галперин, наш гитариста Душан Богдановић, хрватски композитор Иво Јосиповић и руска пијанисткиња Наталија Трул. Будући да смо нас две свих пет деценија пратиле такмичење и као критичари у књизи се налази и избор наших критика. Жао ми је што Бранка Радовић није дочекала овај тренутак: промоција књиге „Наших првих 50 година” била је пре неколико дана на Универзитету у Крагујевцу.