Стогодишњаци или превара

Пројекат „Плаве зоне“ које је покренуо часопис „National Geographic“ 2004. године бавио се изучавањем локалитета на којима живе стогодишњаци.

Пројекат је водио научник Ден Бјутнер и издвојене су четири регије на свету где живи највећи број стогодишњака. Барбаџија на острву Сардинија у Италији, Окинава у Јапану, град Лома Линда у Калифорнији и полуострво Никоја у Костарики су, након седам година истраживања, означени као регије са становништвом које је дуговечно и витално.

Научника са Оксфордског института за старење становништва Сол Њуман, показао је да „плаве зоне” не постоје. За свој рад добио је Иг Нобелову награду 2024. године.

Успоставило се да у Америци многи стогодишњаци немају изводе из матичних књига рођених. Јапанци су установили да 82 одсто стогодишњака уопште није живо, а тај проценат у Грчкој износи 72 одсто. Поред тога, стогодишњаци могу бити нестале особе или особе које су жртве пензијске преваре, преноси сајт „gazeta.ru“.

Пре десет година Сол Њуман је показао да се праве „плаве зоне“ налазе у руралним подручјима где је ниска стопа писмености и где се подаци о људима лошије воде.

Иг Нобелова награда је сатирична награда која се додељује од 1991. године за десет тривијалних или необичних достигнућа у науци.

Овим научним радом истраживач Њуман је само подсетио на чињеницу да би у четири регије „плаве зоне“ у којима живи највећи број стогодишњака и животни век морао да буде дужи.