Алем-камен „црно-белих”

Из безнађа у које је утонуо Фудбалски клуб Партизан засијао је алем-камен. Толико голем и сјајан да се привиђа светлија будућност. Вера у коперникански преокрет се заснива на доласку Предрага Мијатовића. Од њега се очекује да ураганском снагом погура клуб жељеним путем. 
Он је највеће појачање „црно-белих”. Веће и од онога када се из Подгорице (тада Титограда) као играч преселио у Хумску 1. Било је то на почетку 1990. Свако ко иоле прати фудбал зна како је текла његова играчка каријера, чији је зенит био финале Купа европских шампиона 20. маја 1998. Тада се његовим голом против Јувентуса Реал вратио на европски престо после 32 године! Мадриђани су, иначе, претходну, шесту титулу 1966. отели баш из руку Партизана, који ни пре тога, а ни после ништа приближно није досегао. 
Међутим, већ наредне сезоне се најславнији клуб на свету растао с њим. Мијатовић је тада имао 30 година, а фудбалер у том добу није за старо гвожђе. Али он је 1999. предводио у Мадриду демонстранте који су протестовали против тога што НАТО бомбардује нашу земљу. А како да у држави, члану тог војног пакта, таква буде перјаница њеног најпознатијег симбола, што је несумњиво Реал за Шпанију?! 
Да је Мијатовић неокаљана лика и дела отишао са стадиона „Сантијаго Бернабеу” може да се закључи и по томе што је 2006. био један од адута Рамона Калдерона на изборима за председника Реала. После победе му је поверено да буде спортски директор. С те дужности се повукао 2009, јер је, како је образложио, отишао и Калдерон. У њихово време клуб је био првак Шпаније 2007. и 2008. 
Расим Љајић, Партизанов, засад привремени, нови командант, прву, а кључну победу, извојевао је када је придобио Мијатовића, највеће живо име „црно-белих”. Као једном од најбољих играча на свету у своје време широм су му отворена сва врата. Играо је елегантно, отмен је и ван игралишта, није се упрљао под притиском славе и богатства, ауторитет је на свим меридијанима. 
По повратку у Хумску одмах је пружио руку „вечитом ривалу”, да се прекине готово ратно стање међу њима. За успех у спорту не постоји рецепт. Чак ни баснословне паре нису јемац. Ето, ПСЖ је куповао кога је хтео, али му ни Меси, Нејмар и Мбапе заједно нису донели трофеј у Лиги шампиона. А кад су у благајни само милионски дугови, за неимарски посао да се од рушевина гради замак – рекло би се да је луда храброст. 
Тим пре што је Партизан толико дуго у Звездиној сенци да је из ње настојао да се извуче подражавајући је, јер је њен метод успешан. А у шаху се зна да понављање противничких потеза не доноси ништа добро. Са својим искуством из највећег клуба на свету, Мијатовић је једини који у овом тренутку може да трасира „црно-белима” сопствени пут, пречицу ка вишем нивоу. Наизглед, донкихотовски подухват, а да не би прошао као витез од Ла Манче, нема му друге него да, као стари морепловци, смело заплови у непознато. Као фудбалер је умео да проналази стазе и богазе које други нису видели, па тако мора и у новој улози.