Југ Србије стао на иницијативама

Ниш – Много је иницијатива у прошлости било за јачање југа и југоистока Србије. Међутим, даље од иницијатива се није отишло. Године су пролазиле и док су се други крајеви државе развијали, или су успевали током кризних година да сачувају свој добар положај, јужна Србија и њен југоисток су пропадали и стагнирали. У садашње време, у којем су све очигледније огромне разлике између развијеног и богатог севера и осиромашеног југа Србије, када је велика несразмера у сваком погледу – од стандарда становништва, стања у привреди после процеса приватизације и броја незапослених, до положаја установа у култури и образовању, и свакако спорту, опет је иницирана децентрализација Србије и неопходност равномернијег развоја целе земље. После усвајања новог Устава Србије, а управо на основу онога што предвиђа највиши законски акт земље, у Нишу је усвојен концепт развоја целог југа и југоистока земље, који је лако остварив, каже за "Политику" Бошко Ристић, посланик у Народној скупштини Србије и члан скупштинског одбора за равномерни регионални развој.

– Наш предлог заснива се на Уставом дефинисаној децентрализацији Србије. Погрешно је било што се увек до сада децентрализација поистовећивала с дебеоградизацијом. Сада, када буде донет закон о главном граду, што је Уставом предвиђено, убеђен сам да ће бити широко отворена врата да се на законској основи промене надлежности и других регија у Србији, као што су, на пример, њен југ и југоисток, самим тим биће омогућено и да у регионима, или покрајинама, свеједно, другачије буду организована регионална економија, култура, образовање, спорт, управљање природним ресурсима – шумама, водом, пољопривредом и путевима.

Посебно Ристић упозорава на Стратегију регионалног развоја, усвојену с јесени прошле године:

– Ова стратегија Фонда за развој званично је објављена на сајту Владе Србије. Тврдим да већина министара у влади и не зна да нешто тако постоји и да никада нису ни прочитали оно што се предвиђа. То већ говори и нешто више – о врло негативном односу према целом проблему – рекао нам је Бошко Ристић.

Има и сасвим супротних мишљења када је реч о развоју оних делова Србије који заостају у сваком погледу. Професор Правног факултета у Косовској Митровици др Миле Илић за "Политику" каже:

– За Србију није добра концепција регионализације, нити остваривање нових аутономних покрајина, јер то може да води у даљу атомизацију државе. Треба спроводити политику деметрополизације и шире децентрализације, што треба да доведе до даљег јачања локалне самоуправе са становишта њеног већег финансијског суверенитета, нормативне аутономије и самосталности у одлучивању. Овоме треба да буде комплементарна политика равномерног развоја, уз пуну солидарност према малим и неразвијеним срединама.

Велике ефекте по бољи живот у многим регионима Србије, неразвијеним, или мање развијеним од Војводине и Београда, имала би другачија организација власти, политике, али још више привреде и свих других области, каже проф. др Зоран Аранђеловић, са Економског факултета Нишког универзитета, који се већ две и по деценије професионално бави проблемима регионалног развоја и демографских токова у Србији и Европи. За "Политику" проф. Аранђеловић каже:

– Парадокси какви данас постоје у овом делу Србије налажу нову, повољнију основу за прагматични, политички и животни развој. Замислите само чињеницу да је на југу и југоистоку Србије привреда све запостављенија, а на истом подручју убедљиво најгори је регионални пут Ниш – Мердаре, који је у овом тренутку можда и један од најзначајнијих према Косову. Железничка пруга у овом крају Србије скоро и не функционише, а становништво је без правих телекомуникационих веза. Или, пример из општина Бела Паланка и Сврљиг и неких других где становници још немају воде у својим домовима, иако је овај крај најбогатији извориштима. Јужна Србија мора да има бољу и јаснију пре свега економску, а касније и сваку другу перспективу.
Тома Тодоровић

--------------------------------------------------------------------------

Шансе за бољу будућност

Врање – Џенифер Бруш, заменица амбасадора САД у Београду, у разговору с представницима привредног и политичког живота Врања и Пчињског округа, након обиласка појединих општина на југу Србије, рекла је да Србију очекује боља будућност јер има реалне шансе за већи развој. По њеним речима, нема никакве сумње да ће Србија постати економска сила на Балкану. Заменица амбасадора је рекла да ће САД и њена агенција за помоћ и развој Усаид и даље помагати југ Србије, као и развој читаве Србије.

– Не би требало заборавити да ми имамо 124 године добрих дипломатских односа и да су се и много пре тога Срби досељавали на тло Америке. Ми ћемо бити уз вас дуже време – казала је Џенифер Бруш.

Државни секретар економије и регионалног развоја Верица Калановић најавила је доношење новог закона о регионалном развоју. По њеним речима, биће неопходно дефинисати економске регионе.

– Врање у садашњој ситуацији није у стању и не може да буде лидер економског развоја Трговишта или Босилеграда јер је и само сиромашно. Али, зато ћемо учинити све на оснаживању Врања и његових потенцијала, којих без сумње има – поручила је Калановићева.

Она је такође рекла да ће министарство у коме је државни секретар наставити с добром праксом, коју спроводи већ годину или две, а то је помоћ инвеститорима да у већ постојећим капацитетима у фабрикама које су у процесу реструктурисања отварају нова радна места. У Врању ће тако 3.000 радника запослити уз подршку државе фирма "Замбер". Она је саопштила да нико није рекао да ће бити лако и да то колико је тешко заокружити тај процес најбоље зна председник врањске општине Мирољуб Стојчић.
А. Д.