„Гордост и предрасуде“ у Земуну

Представа „Гордост и предрасуде” настаје према свевременом роману Џејн Остин, у драматизацији Изобел Мекартур и у режији Ивана Вуковића. Премијерно ће бити изведена у недељу увече, 17. новембра од 19.30 сати у земунском  Мадлениануму. У ауторским тиму су и драматург Маја Тодоровић, сценографкиње Ема Стојковић и Јелена Кесић, костимографкиња Драгица Лаушевић. Марија Миленковић ради сценски покрет, а Никола Живановић сценски говор. Праизведба овог  комада била је 2018. године у Глазгову. Представа је затим четири године играна по унутрашњости и усавршавана, док 2022. године није позвана на Вест Енд у Лондону, где је постигла огроман успех.

-Комад „Гордост и предрасуде” почиње из визуре слушкиња које препричавају радњу романа и уједно играју ликове о којима причају, што производи својеврсну представу у представи и то у жанру комичне мелодраме, каже редитељ Иван Вуковић, који је и превео текст у тандему са глумицом Бојаном Стефановић. Уз коментар да се Изобел Мекартур, шкотска глумица и ауторка духовито, али са много љубави односи према оригиналном материјалу из 1813. године, који је иначе доживео бројне филмске и позоришне адаптације. У комад је унела и сонгове, па су тако сцене балова у новој верзији караоке забаве. За београдску поставку узети су стихови Лазе Костића, Алексе Шантића и других српских песника, док је музику компоновао Драшко Аџић.

Глумица Бојана Стефановић не крије да је обожаватељка Џејн Остин, односно  да ову драматизацију одликују британска прецизност и брзина којом се смењују ликови, што је и технички захтевно. Она у овом случају тумачи више улога: једну слушкињу, два женска и два мушка лика.

Слушкиња Ефи и Елизабет Бенет је Сузана Лукић, а служавка Фло и Дарси: Горан Јевтић. У ансамблу су и Љубинка Кларић, Милена Живановић, Борјанка Љумовић и Тамара Алексић, а сви заједно играју више од 20 ликова.

-Гордост, грех о који су се саплитали и морални горостаси, јесте замка у коју упадају они који себи приписују квалитете које заправо немају. Можда ће нас управо прича коју је Џејн Остин написала пре око 200 година навести да промислимо да ли је самопоуздање прецењена особина у савременом друштву. А „предрасуде“: партнерска реч из наслова нове представе такође кореспондира са савременим људима кроз бројне иницијативе да се људи не деле ни по којим основама. Разноразне активности у многим нивоима друштва упућују да смо сви једнаки и са једнаким правима. Но, свесни смо да је законе далеко лакше уредити него стање у људским срцима. Док се предрасуда у срцу не сруши ниједан закон не може суштински помоћи, осврт је ауторке екипе у програму  представе.