У порасту вршњачко али и насиље наставника над ђацима

Просветна инспекција бележи значајан раст вршњачког насиља у предуниверзитетком образовању, али и пораст броја пријављених случајева насиља учитеља и наставника над ђацима. У прошлој школској години насиље је било разлог доласка инспекције у 201 школи, по званичној евиденцији. Поређењем података за последњих пет школских година, у Сектору за инспекцијске послове Министарства просвете закључују да је евидентан пораст вршњачког насиља, и то од масакра који је у осмолетки „Владислав Рибникар” на београдском Врачару 3. маја 2023. године починио тринаестогодишњи ученик те школе.

– Док се број надзора у вршњачком насиљу у претходне три школске године исказује бројем од укупно око 80, број поступања се само у 2022/23. години повећао до 139, а у претходној школској 2023/24. до 136 случајева вршњачког насиља – записано је у недавно објављеном Годишњем извештају о раду просветне инспекције који потписује помоћник министра просвете Јасмина Јовановић, шеф просветне инспекције на републичком нивоу.

Ту пише и да се „у будућем периоду очекује пад овог броја” а међу разлозима на којима је утемељено оптимистично очекивање наводе се: измена и примена прописа, појачан надзор и контрола, реализација активности у образовним установама којима је приоритетни циљ опадање насиља међу ученицима.

Подаци предочени у најновијем пресеку инспекцијског рада сведоче и да је у прошлој школској години било два и по пута више случајева насиља запослених у просвети над ђацима него у 2022/23.

– У односу на претходну школску 2022/23. годину, у којој је било 17 пријава насиља одраслих према деци/ученицима, у школској 2023/24. години бележи се раст, те је било 44 поступања просветних инспектора у доуниверзитетском образовању и васпитању, где је предмет надзора било насиље васпитача/учитеља/наставника у односу на дете/ученика – прецизирано је у извештају.

База записника просветне инспекције броји и 21 излазак на терен због пријава дискриминаторног понашања према просветним радницима и урушавања њиховог угледа, части и достојанства.

Такође, само у минулој школској години, инспекција је ваљаност и законитост прегалаштва просветних радника контролисала на основу 114 поднетих жалби на рад наставника и додатно још 52 поднета приговора на оцене и поступак оцењивања. И летимичан поглед на податке излистане за сваки месец у извештају намеће закључак да су пријаве против наставника због вредновања знања ученика у току првог и у првој половини другог полугодишта готово на нивоу статистичке грешке, а убедљиво их је највише пред летњи распуст, када се изводе закључне оцене.

– Видно је да је највише поступања (18) која су за предмет надзора имала контролу рада наставника реализовано у јулу, а и записници из надзора због приговора на оцену и поступак оцењивања (22) највише су достављани такође у јулу – сумирају надлежни.

Укупно у току прошле школске године просветни инспектори извршили су 6.045 надзора, од тога 1.000 редовних, 4.310 ванредних, 720 контролних и 15 допунских. – Број откривених и отклоњених или битно умањених насталих штетних последица по законом заштићена добра, права и интересе исказује се кроз око 3.888 наложених мера, од којих је 588 превентивних, што је око 15 одсто – констатује се у извештају о раду просветне инспекције.

Вечита мука просветне инспекције је недостатак кадра. Фали трећина потребног броја инспектора. Важећим прописима за републичке, покрајинске и градске (општинске) просветне инспекције укупно је „систематизовано 256 радних места за просветне инспекторе, од којих је 164 тренутно попуњено”, а кад се има у виду да они контролишу законитост рада у око 3.000 установа образовања „број ангажованих инспектора је више него незадовољавајући”, закључено је у извештају. Наведено је и да је прошле године застално запослен један просветни инспектор, а да већ дуже време републичких просветних инспектора има само 18 за целу територију Србије.

– Поред сталне тежње Сектора за инспекцијске послове да се увећа број просветних инспектора, пре свега републичких за које се сваке године расписују конкурси ради попуњавања упражњених места, тај број не прелази 25 због сталног одлива кадрова, што због одласка у пензију, због одласка на друга радна места која су боље плаћена, као и због неуспелих конкурса – образлажу надлежни.

У 57 градова нема просветних инспектора

Осим редовних надзора које републички просветни инспектори реализују на основу плана рада за једну школску годину, у доуниверзитетском образовању они су по закону у обавези да изврше и надзоре у оним градовима (општинама) који нису ангажовали просветне инспекторе. Таквих је тренутно 57, а до потребног броја који је прописан још правилником из 2018. године недостаје 76 градских просветних инспектора, према подацима из најновијег Годишњег извештаја о раду просветне инспекције. Укупан утврђен број просветних инспектора којима су поверени послови на покрајинском и градском (општинском) нивоу износи 219, али је ангажовано 13 покрајинских и 130 градских.