Ду­хо­ви про­шло­сти про­га­ња­ју Бо­шња­ке

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка     

Ба­ња­лу­ка – „Бо­шња­ци су у по­след­њих 250 го­ди­на не­по­гре­ши­во сле­ди­ли по­гре­шну ло­ги­ку увек ми­сле­ћи да су им про­блем Ср­би. Та­ква по­ли­ти­ка је и да­нас пре­вла­ђу­ју­ћа и ни­шта се не чи­ни да се та стран­пу­ти­ца пре­ки­не”, ре­као је Џе­вад Га­ли­ја­ше­вић, струч­њак за без­бед­ност, на ба­ња­луч­кој про­мо­ци­ји сво­је књи­ге „Ду­хо­ви про­шло­сти”. „Књи­га се ба­ви јед­ном вр­стом исто­риј­ске и по­ли­тич­ке ана­ли­зе. Ба­вим се и при­ла­жем по­ту­но но­ве при­ло­ге за би­о­гра­фи­ју Али­је Изет­бе­го­ви­ћа. Раз­го­ва­рам о на­чи­ну ка­ко су му­сли­ман­ске по­ли­ти­ке и по­ли­ти­ке да­на­шњих Бо­шња­ка иза­зи­ва­ле не­га­тив­не без­бед­но­сне по­сле­ди­це у исто­ри­ји. И ка­ко се ни­шта ни­је про­ме­ни­ло од 19. ве­ка и ка­ко је це­ли кон­текст по­ста­вљен ис­кљу­чи­во на то­ме да се са Ср­би­ма и у бу­дућ­но­сти на­ста­ве су­ко­би”, ка­же он.            

Не­ка­да­шњи ми­ни­стар по­ли­ци­је РС Дар­ко Ма­ти­ја­ше­вић, ко­ји је пред­сед­ник По­кре­та „Од­бра­на Срп­ске”, ре­као је да је аутор дао ми­шље­ње о пи­та­њи­ма исла­ми­зма као осно­ве по­себ­ног иден­ти­те­та у БиХ и ши­ре, „за­сно­ва­ног чак и на еле­мен­ти­ма на­ци­зма и те­ро­ра”. „Аутор дис­крет­но до­ка­зу­је да ко­ре­ни исла­ми­зма има­ју осно­ву у екс­трем­ној ин­док­три­на­ци­ји му­сли­ман­ске ели­те у БиХ, на осно­ву мо­рал­них по­ри­ва исто­риј­ског ком­плек­са ви­ше вред­но­сти. Аутор де­фи­ни­ше ислам­ски на­ци­зам и по­ве­зу­је га и ло­ци­ра у ’бо­сан­ски кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор’, по­ја­шња­ва­ју­ћи ве­зе џи­ха­ди­ста и на­ци­ста, или, ка­ко је ре­као, ’уста­ша са фе­сом’, са по­себ­ним ак­цен­том на бо­сан­ске исла­ми­сте као ла­жне ан­ти­фа­ши­сте на кра­ју Дру­гог свет­ског ра­та. До­ку­мен­то­ва­не су ба­зе и кам­по­ви ’про­за­пад­них му­џа­хе­ди­на’ у гра­ђан­ском ра­ту на кра­ју про­шлог ве­ка. Аутор је ту­ма­чио и аспект срп­ско-му­сли­ман­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та”, ре­као је Ма­ти­ја­ше­вић.        

Га­ли­ја­ше­вић сво­ју те­зу обра­зла­же тврд­ња­ма да су Бо­шња­ци Ср­би­ма за­ме­ри­ли и Пр­ви срп­ски уста­нак, Ка­ра­ђор­ђа и Ми­ло­ша, оба бал­кан­ска ра­та па чак и то што је Ата­турк уки­нуо ка­ли­фат, што су, ка­ко ка­же, бо­сан­ски му­сли­ма­ни на де­лу по­ка­за­ли у Пр­вом и Дру­гом свет­ском ра­ту. Он сма­тра да су „Бо­шња­ци до­би­ли исто­риј­ске ком­плек­се због те­шких по­ра­за у свим ра­то­ви­ма”, у ко­је су, до­да­је он, ула­зи­ли због по­гре­шних по­ли­тич­ких од­лу­ка.

„Ако бо­шњач­ки на­род же­ли да из­бег­не но­ве по­ра­зе, мо­ра да пре­по­зна сво­је ком­ши­је, мо­ра уви­де­ти и зна­ти да Ср­би ми­сле дру­га­чи­је о БиХ као за­јед­нич­кој др­жа­ви, као и Хр­ва­ти. И да схва­те да ни­су по­зва­ни да рас­пра­вља­ју о то­ме за­што Ср­би и Хр­ва­ти дру­га­чи­је ми­сле већ да то ува­же”, ка­же он.     

Га­ли­ја­ше­вић кон­ста­ту­је да при­па­да ма­њин­ском ста­ву бо­сан­ских му­сли­ма­на ко­ји на­сто­је да об­ја­сне раз­ло­ге ве­ли­ких исто­риј­ских и дру­штве­них по­ра­за и да по­ку­ша­ју на­ћи од­го­вор ка­ко иза­ћи из за­ча­ра­ног кру­га и сво­је ком­ши­је при­хва­ти­ти као исто­риј­ску и ет­нич­ку бра­ћу. Га­ли­ја­ше­вић је још ре­као да су бо­сан­ски му­сли­ма­ни про­тив Ср­ба уче­ство­ва­ли у гу­ше­њу уста­на­ка у Ср­би­ји, па за­тим у Бал­кан­ском ра­ту на стра­ни Осман­ског цар­ства, у Пр­вом свет­ском ра­ту уз Аустро­у­гар­ску, а у Дру­гом свет­ском ра­ту на стра­ни Не­мач­ке. „Са­да нас ти ду­хо­ви про­шло­сти као аве­ти про­га­ња­ју ка­да се и на­кон пот­пи­си­ва­ња ми­ров­ног уго­во­ра ја­вља­ју му­сли­ма­ни ко­ји ка­жу да су гра­ђан­ска оп­ци­ја. Не­ма гра­ђан­ске оп­ци­је у исла­му, та­ква ислам­ска зе­мља не по­сто­ји”, ис­ти­че он.    

Го­во­ре­ћи о свом де­ло­ва­њу у Ју­го­сла­ви­ји, Га­ли­ја­ше­вић под­се­ћа да је јед­ном у му­сли­ман­ском ме­сту у БиХ пре ра­та ор­га­ни­зо­вао ми­тинг по­др­шке Ср­би­ма и Цр­ној Го­ри на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји.

„Они ко­ји су ме оп­ту­жи­ва­ли ваљ­да ни­су зна­ли да 1981. кре­ће ал­бан­ска по­бу­на на КиМ и да сам та­да био по­слат та­мо са дру­гим бри­га­да­ма из бив­ше зе­мље. У то вре­ме су на КиМ си­ло­ва­не ча­сне се­стре, око 1.300 срп­ских спо­ме­ни­ка је по­ру­ше­но, у ва­здух је ле­тео Гранд хо­тел у При­шти­ни, а та­мо су и нас на­па­да­ли. То ис­ку­ство ме на­ве­ло да у БиХ ор­га­ни­зу­јем ми­тинг по­др­шке, а ни­ка­ква ан­ти­би­ро­крат­ска ре­во­лу­ци­ја, јер ме ни­ко ни­је мо­гао уве­ри­ти да се та­да та­мо де­ша­ва ишта дру­го до бе­со­муч­ни про­гон Ср­ба, ко­ји тра­је до да­нас”, ис­ти­че Га­ли­ја­ше­вић. 

Жр­тва про­го­на и ло­го­раш

Га­ли­ја­ше­вић под­се­ћа да је пре ра­та уче­ство­вао и на кон­вен­ци­ји за Ју­го­сла­ви­ју 1992. го­ди­не, где је го­во­рио за­јед­но са Ми­ло­ра­дом Ек­ме­чи­ћем, Џе­ма­лом Со­ко­ло­ви­ћем и Бран­ком Ко­сти­ћем. „Ухап­шен сам по­сле те кон­вен­ци­је јер су Али­ја Изет­бе­го­вић и СДА већ та­да сла­ли љу­де у Ја­стре­бар­ско, Ђа­ко­во и Ду­гу Ре­су на обу­ке за спе­ци­јал­ну по­ли­ци­ју”, ка­же Га­ли­ја­ше­вић. 

На­кон април­ског ми­тин­га у До­бо­ју за очу­ва­ње Ју­го­сла­ви­је, на ком се оку­пи­ло 15.000 љу­ди, по­но­во је ухап­шен, а по­том се, ка­же, на­шао на спи­ску љу­ди из Ма­гла­ја ко­је је тре­ба­ло укло­ни­ти, а на ком су би­ли углав­ном Ср­би.

„С на­ма у Већ­ни­ци Бан­ског дво­ра у Ба­ња­лу­ци се­ди хр­ват­ски књи­жев­ник Ан­то Ма­рин­чић, ко­ји зна да се од ње­га тра­жи­ло да то оба­ве ХОС или ХВО. Ан­то је то од­био и то му у Са­ра­је­ву ни­ка­да не­ће опро­сти­ти. Про­шао сам 1992. кроз ло­го­ре и за­тво­ре као је­ди­ни му­сли­ман у ко­ји­ма су би­ли за­тва­ра­ни Ср­би”, ис­та­као је Га­ли­ја­ше­вић.