„Студио Ћирилов” од данас у ЈДП-у

Театролог, драматург, редитељ, театарски хроничар Јован Ћирилов (Кикинда, 30. август 1931 – Београд, 16. новембар 2014)  живео је за магију сцене. Данас, када се  навршава десет година од смрти овог свестраног уметника његово Југословенско драмско позориште одужиће му се на себи својствен начин, тако што ће матична мала сцена „Студио”  добити ново име „Студио Ћирилов”. Прва представа која ће бити одиграна управо вечерас (од 20. 30 сати) на старој сцени са новим именом јесте награђивано дело „Мој муж”  Румене Бужаровске, у режији Јоване Томић са победничким тандемом – Сања Марковић и Јована Беловић.

Јован Ћирилов, уз Бојана Ступицу најзначајнији управник у историји Југословенског драмског позоришта, дошао је у позориште у коме ће и са којим ће оставити најсјајнији траг у српској, ондашњој југословенској, али и много широј позоришној јавности, средином педесетих  година прошлог века. Почевши као асистент редитеља и млађи драматург, бивајући везан и за библиотеку и архиву театра, Ћирилов је као врло млад, свршени студент филозофије, полиглота, свестрано образован и широких интересовања, одмах и целовито упознао живот позоришне куће коју ће доцније водити са огромним успехом. Од 1963, у наредне три године, биће уметнички директор ЈДП-а и у заједници са тадашњим управником, великим редитељем Мирославом Беловићем, биће одговоран за смеле репертоарске потезе из српске позоришне баштине, попут првих извођења драма Растка Петровића или Војислава Јовановића Марамбоа, преко ексклузивних догађаја какви су били светска премијера Мрожековог „Танга” или долазак Жан-Пола Сартра на премијеру његових „Заточеника из Алтоне”.

У ЈДП се Јован Ћирилов враћа 1985. и води га до 1999. године. У тих 14 сезона, он је не само обновио дугогодишњом кризом измучени театар, како репертоарски, тако и  кадровски и естетски, него је поставио основу на којој су и многе друге регионалне позоришне институције могле да граде своју будућност. Бивајући увек заинтересован за ново, спреман на уметнички ризик, а у исти мах безрезервно одан традицији, утемељењу у баштини, стваралачком дијалогу са наслеђем, иако не формално, Јован Ћирилов увео је Југословенско драмско позориште у 21. век. Краткотрајна пауза и кризе које су уследиле, нису могле нарушити оно што је снага и дејство његовог трајног наслеђа –  показало се да је позоришна визија Јована Ћирилова јача, да представља темељ на којем је могуће и, штавише, пожељно, даље изграђивати истинску оставштину за будућност.   

Преименовање сцене „Студио” у „Студио Ћирилов”, а на десетогодишњицу његове смрти, тек је спољни, видљиви беочуг у чврстом ланцу којим је у овдашњу позоришну средину причвршћено његово и наше, српско, београдско, регионално и европско – Југословенско драмско позориште.