„Studio Ćirilov” od danas u JDP-u

Teatrolog, dramaturg, reditelj, teatarski hroničar Jovan Ćirilov (Kikinda, 30. avgust 1931 – Beograd, 16. novembar 2014)  živeo je za magiju scene. Danas, kada se  navršava deset godina od smrti ovog svestranog umetnika njegovo Jugoslovensko dramsko pozorište odužiće mu se na sebi svojstven način, tako što će matična mala scena „Studio”  dobiti novo ime „Studio Ćirilov”. Prva predstava koja će biti odigrana upravo večeras (od 20. 30 sati) na staroj sceni sa novim imenom jeste nagrađivano delo „Moj muž”  Rumene Bužarovske, u režiji Jovane Tomić sa pobedničkim tandemom – Sanja Marković i Jovana Belović.

Jovan Ćirilov, uz Bojana Stupicu najznačajniji upravnik u istoriji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, došao je u pozorište u kome će i sa kojim će ostaviti najsjajniji trag u srpskoj, ondašnjoj jugoslovenskoj, ali i mnogo široj pozorišnoj javnosti, sredinom pedesetih  godina prošlog veka. Počevši kao asistent reditelja i mlađi dramaturg, bivajući vezan i za biblioteku i arhivu teatra, Ćirilov je kao vrlo mlad, svršeni student filozofije, poliglota, svestrano obrazovan i širokih interesovanja, odmah i celovito upoznao život pozorišne kuće koju će docnije voditi sa ogromnim uspehom. Od 1963, u naredne tri godine, biće umetnički direktor JDP-a i u zajednici sa tadašnjim upravnikom, velikim rediteljem Miroslavom Belovićem, biće odgovoran za smele repertoarske poteze iz srpske pozorišne baštine, poput prvih izvođenja drama Rastka Petrovića ili Vojislava Jovanovića Maramboa, preko ekskluzivnih događaja kakvi su bili svetska premijera Mrožekovog „Tanga” ili dolazak Žan-Pola Sartra na premijeru njegovih „Zatočenika iz Altone”.

U JDP se Jovan Ćirilov vraća 1985. i vodi ga do 1999. godine. U tih 14 sezona, on je ne samo obnovio dugogodišnjom krizom izmučeni teatar, kako repertoarski, tako i  kadrovski i estetski, nego je postavio osnovu na kojoj su i mnoge druge regionalne pozorišne institucije mogle da grade svoju budućnost. Bivajući uvek zainteresovan za novo, spreman na umetnički rizik, a u isti mah bezrezervno odan tradiciji, utemeljenju u baštini, stvaralačkom dijalogu sa nasleđem, iako ne formalno, Jovan Ćirilov uveo je Jugoslovensko dramsko pozorište u 21. vek. Kratkotrajna pauza i krize koje su usledile, nisu mogle narušiti ono što je snaga i dejstvo njegovog trajnog nasleđa –  pokazalo se da je pozorišna vizija Jovana Ćirilova jača, da predstavlja temelj na kojem je moguće i, štaviše, poželjno, dalje izgrađivati istinsku ostavštinu za budućnost.   

Preimenovanje scene „Studio” u „Studio Ćirilov”, a na desetogodišnjicu njegove smrti, tek je spoljni, vidljivi beočug u čvrstom lancu kojim je u ovdašnju pozorišnu sredinu pričvršćeno njegovo i naše, srpsko, beogradsko, regionalno i evropsko – Jugoslovensko dramsko pozorište.