Три и по деценије од „баршунасте револуције”

Данас Чешка обележава 35 година од бруталног гушења студентских демонстрација у центру Прага од стране комунистичке полиције. Овај акт самовоље недемократске државне моћи покренуо је догађаје који су касније названи „баршунаста револуција”. Њоме је завршено постојање тоталитарног комунистичког система и отпочела промена Чехословачке у демократску земљу, која је у наредним годинама прошла кроз мирну поделу државе и основну економску, политичку и друштвену трансформацију, симболизовану паролом „Назад у Европу” и крунисану уласком Чешке и Словачке у НАТО и ЕУ.

Датум 17. новембар студенти нису изабрали случајно за демонстрацију свог незадовољства ситуацијом у Чехословачкој 1989. године. Радило се наиме о 50. годишњици другог догађаја из 1939. Године, када су након окупације Чешке и са њом повезаним протестима, нарочито студената, нацистичке власти затвориле све чешке универзитете и приступиле репресији према студентским вођама и универзитетским професорима. Тако је 17. новембар убрзо постао Међународни дан студената.

За разлику од 1939. године, те 1989. студентима који су протестовали нису претиле смртне казне или концентрациони логори. Ипак, ризиковали су избацивање са студија, могући затвор или пак проблеме који би снашли њихове породице. Без обзира на ове могуће последице изразили су истинску храброст која је инспирисала већи део чешког друштва.

Догађаји од 17. новембра протекли су у контексту ширег глобалног процеса демократизације. Непосредно пре тога пао је Берлински зид који је симболизовао подељеност Европе и снагу совјетског блока. У самом Совјетском Савезу је била у току „перестројка” и Кина је 1989. године доживела покушај демократизације, мада неуспешан.

У Европи су догађаји из 1989. године водили до превазилажења њене блоковске подељености и до проширења и продубљења европских интеграција, које су појачале демократију и привредни раст у читавом низу земаља, укључујући и Чешку. Међутим, ширење демократије, стабилности и просперитета није се одвијало равномерно широм континента. Распад бивше Југославије и Совјетског Савеза водио је до често бруталних оружаних конфликата, чије последице осећамо и данас. Економске реформе се често нису спроводиле или су се под њиховим изговором само обогатиле елите на рачун обичног становништва, бивше комунистичке вође су у многим случајевима заменили националисти и популисти. Убрзо је постало јасно да није само време довољно да би се позитивне промене прошириле Европом, па чак и да, напротив, временом може доћи до назадовања.

Уосталом од 2008. године видимо конкретна иступања руског руководства којима би да врате Европу назад у време пре 1989. године. Ови негативни трендови се последњих година продубљују. Њихова најизраженија манифестација је неоправдана, неизазвана и нелегална агресија Русије против Украјине, која је покренута само зато што је украјински народ јасно демонстрирао своју жељу да буде део демократске Европе.

Као и ратни конфликти деведесетих година, тако и брутални напад Русије на Украјину има и имаће дугорочне негативне последице по просперитет, демократију и целокупан развој не само земаља које су овом агресијом дотакнуте већ и свих нас – целе Европе и остатка света. Више него икада пре, од 1989. године се показује да се слобода и демократија не подразумевају и да је ове основне вредности потребно бранити и борити се за њих. Руска агресија није удаљена грмљавина негде у украјинским пољима. Није само слика уништених кућа и убијених цивила у вечерњим вестима. То је борба за душу сваког од нас и за оно што смо спремни за жртвујемо за слободу и демократско друштво. То је оно чувено звоно које звони, а о којем је писао Ернест Хемингвеј.

Како доказује датум 17. новембар, студенти и млади људи су увек били покретачка снага друштва и барометар демократског развоја. И захваљујући њима је тако Чешка већ 35 година слободна и просперитетна земља. Нека нас они и њихово завештање инспиришу. Не предајмо се равнодушности поводом онога што се дешава у Украјини, нити у нашим властитим земљама. Боримо се за отворено, демократско друштво – на изборима, посредством слободних медија, невладиног сектора, сопственим примером. Подржимо Украјину у њеног борби за слободу, јер се ради и о нашој слободи. Уосталом, како је рекао први чешки председник Вацлав Хавел: „Слобода је вредност за коју вреди приносити жртве, за истину, уколико је у њу човек уверен, има смисла упустити се у борбу и са личним ризицима.”

*Директор Одељења за јужну и југоисточну Европу Министарства спољних послова Републике Чешке