Док једра мирују

Кажу да је једрење за мушкарце венчање са морем и небом. Отуда је овај спорт велики супарник дамама. Али, ових дана за њих је стигла добра вест: сезона једрења је завршена, морнари и капетани вратили су се кућама да презиме и, евентуално, положе рачуне својим лепшим половинама.

Кућама су се вратили и београдски „алигатори” и њихов капетан Војислав Радивојевић, иначе један од најпознатијих београдских фризера, освајач бројних награда са међународних такмичења и власник престижног салона на Врачару.

Радивојевићу је фризерски посао највећа љубав. То је и породична традиција дуга 73 године. Фризерски салон у Његошевој улици постоји већ 45 година, а колико је породица Радивојевић привржена овом послу говори и податак да су Војина мајка Богданка и ћерка Уна и син Вељко такође фризери.

Воја је преко недеље у салону, а викендом за кормилом. Почео је пре више од 35 година, најпре једрећи на дасци. Све до 1990. летовао је на Јадрану, а после тога је све чешће одлазио у Грчку. Тамо је обишао већ скоро сва острва, а најинтересантнији део сезоне му је пролеће, када ради као скипер, и са другарима превози једрилице из Атине за Палма де Мајорку.

Са богатим регатним и скиперским искуством, Радивојевић је 2005. године био покретач оснивања „Alligator seiling timа”, једриличарске посаде састављене од морнара из четири београдска клуба: „Гемакса”, „Земуна”, „Поветарца” и „АЈК-а”, и новосадске „Неопланте”. Једрилица „Алигатор” је дуга преко двадесет метара и тешка чак четири тоне. Израђена је од карбонских влакана са јарболима високим осамнаест метара, располаже са 18 различитих једара која се мењају у зависности од јачине ветра. На бројним такмичењима остварени су вредни резултати. „Алигатор” је био више пута не само најбољи у својој класи, већ и апсолутни победник трка. У овој сезони учествовао је на важним такмичењима, између осталих и у Сен Тропеу у Француској, на једној од најјачих регата на свету, „Ђираља Ролекс купу”.

– Регата се одржава почетком јуна, старт је у Сен Тропеу, плови се према Тулону око једног малог острва, а затим према Корзици. На северу од ње налази се мало острво Ђираља по коме је трка и добила име, а од њега се даље једри према Ђенови. Маршрута је дуга 240 наутичких миља, али ми смо прешли 265, с обзиром на правце дувања ветра – прича Радивојевић. 

По изузетно лошем времену „алигатори” су имали пуно пехова: од пуцања великог једра, до проблема кад су кормилом закачили рибарску мрежу. Морали су понекад и да непланирано скачу у воду, да роне или пливају у таласима висине три-четири метра и по ветру јачине 27 до 29 чворова.

Пред Ђеновом су опет настали проблеми, јер је ветар потпуно стао. Требало им је шест и по сати да пређу осам наутичких миља. 

– Плутали смо да бисмо сачекали да падне мрак, а у међувремену су пристизали конкуренти, па смо морали да кренемо од почетка. Тек после заласка сунца почео је да дува слаб ветар – присећа се наш саговорник.

И поред свих пехова, резултат је ипак био добар, 30. место од 200 бродова из целог света.

(/slika2)Лето су провели на такмичењима у Црној Гори, али јесен је ипак такмичарски најинтересантнија: за три недеље учествовали су на три регате. Прва је била у Мрдуји, острву између Брача и Шолте, са 311 бродова, а „алигатори” су у оштрој конкуренцији успели да изборе седмо место, а друго у својој класи. Следећа дестинација био је Трст, где је учествовало чак 1.976 бродова, са 20.000 једриличара. „Алигатори” су били на 35. месту у укупном пласману, а пети у својој категорији. Трећа трка одржана је од Сплита до Виса и назад, стартовало је 160 бродова, а „Алигатор” је био други у својој класи и трећи у генералном пласману.

Воја је израчунао да је ове године више од 20 пута одлазио на море, а са њим и остали „алигатори”: Дуле, Филип, Вељко, Славиша, Марио, Нес, Арса, Влада, Пеца, Бранко и Лаза. Али за дружење са морем и небом и уживање у једрењу заслужне су и њихове супруге и девојке. Њихова подршка и разумевање.