Dok jedra miruju

Kažu da je jedrenje za muškarce venčanje sa morem i nebom. Otuda je ovaj sport veliki suparnik damama. Ali, ovih dana za njih je stigla dobra vest: sezona jedrenja je završena, mornari i kapetani vratili su se kućama da prezime i, eventualno, polože račune svojim lepšim polovinama.

Kućama su se vratili i beogradski „aligatori” i njihov kapetan Vojislav Radivojević, inače jedan od najpoznatijih beogradskih frizera, osvajač brojnih nagrada sa međunarodnih takmičenja i vlasnik prestižnog salona na Vračaru.

Radivojeviću je frizerski posao najveća ljubav. To je i porodična tradicija duga 73 godine. Frizerski salon u Njegoševoj ulici postoji već 45 godina, a koliko je porodica Radivojević privržena ovom poslu govori i podatak da su Vojina majka Bogdanka i ćerka Una i sin Veljko takođe frizeri.

Voja je preko nedelje u salonu, a vikendom za kormilom. Počeo je pre više od 35 godina, najpre jedreći na dasci. Sve do 1990. letovao je na Jadranu, a posle toga je sve češće odlazio u Grčku. Tamo je obišao već skoro sva ostrva, a najinteresantniji deo sezone mu je proleće, kada radi kao skiper, i sa drugarima prevozi jedrilice iz Atine za Palma de Majorku.

Sa bogatim regatnim i skiperskim iskustvom, Radivojević je 2005. godine bio pokretač osnivanja „Alligator seiling tima”, jedriličarske posade sastavljene od mornara iz četiri beogradska kluba: „Gemaksa”, „Zemuna”, „Povetarca” i „AJK-a”, i novosadske „Neoplante”. Jedrilica „Aligator” je duga preko dvadeset metara i teška čak četiri tone. Izrađena je od karbonskih vlakana sa jarbolima visokim osamnaest metara, raspolaže sa 18 različitih jedara koja se menjaju u zavisnosti od jačine vetra. Na brojnim takmičenjima ostvareni su vredni rezultati. „Aligator” je bio više puta ne samo najbolji u svojoj klasi, već i apsolutni pobednik trka. U ovoj sezoni učestvovao je na važnim takmičenjima, između ostalih i u Sen Tropeu u Francuskoj, na jednoj od najjačih regata na svetu, „Điralja Roleks kupu”.

– Regata se održava početkom juna, start je u Sen Tropeu, plovi se prema Tulonu oko jednog malog ostrva, a zatim prema Korzici. Na severu od nje nalazi se malo ostrvo Điralja po kome je trka i dobila ime, a od njega se dalje jedri prema Đenovi. Maršruta je duga 240 nautičkih milja, ali mi smo prešli 265, s obzirom na pravce duvanja vetra – priča Radivojević. 

Po izuzetno lošem vremenu „aligatori” su imali puno pehova: od pucanja velikog jedra, do problema kad su kormilom zakačili ribarsku mrežu. Morali su ponekad i da neplanirano skaču u vodu, da rone ili plivaju u talasima visine tri-četiri metra i po vetru jačine 27 do 29 čvorova.

Pred Đenovom su opet nastali problemi, jer je vetar potpuno stao. Trebalo im je šest i po sati da pređu osam nautičkih milja. 

– Plutali smo da bismo sačekali da padne mrak, a u međuvremenu su pristizali konkurenti, pa smo morali da krenemo od početka. Tek posle zalaska sunca počeo je da duva slab vetar – priseća se naš sagovornik.

I pored svih pehova, rezultat je ipak bio dobar, 30. mesto od 200 brodova iz celog sveta.

(/slika2)Leto su proveli na takmičenjima u Crnoj Gori, ali jesen je ipak takmičarski najinteresantnija: za tri nedelje učestvovali su na tri regate. Prva je bila u Mrduji, ostrvu između Brača i Šolte, sa 311 brodova, a „aligatori” su u oštroj konkurenciji uspeli da izbore sedmo mesto, a drugo u svojoj klasi. Sledeća destinacija bio je Trst, gde je učestvovalo čak 1.976 brodova, sa 20.000 jedriličara. „Aligatori” su bili na 35. mestu u ukupnom plasmanu, a peti u svojoj kategoriji. Treća trka održana je od Splita do Visa i nazad, startovalo je 160 brodova, a „Aligator” je bio drugi u svojoj klasi i treći u generalnom plasmanu.

Voja je izračunao da je ove godine više od 20 puta odlazio na more, a sa njim i ostali „aligatori”: Dule, Filip, Veljko, Slaviša, Mario, Nes, Arsa, Vlada, Peca, Branko i Laza. Ali za druženje sa morem i nebom i uživanje u jedrenju zaslužne su i njihove supruge i devojke. Njihova podrška i razumevanje.