Адвокати данас воде Холивуд

Каиро – Улази у салон хотела „Софител ел Гезирах” на самом Нилу, где смо имали заказани сусрет и још са врата насмејан каже: „Уф, што сам гладан.” У страху да због глади не постане нервозан па да од наше приче не буде ништа, вадим из торбе оне наше чувене чоколадне бананице што су стално уз мене за „не дај, боже” и ствар је решена. Разговор са Ериком Робертсом – славним америчким филмским, телевизијским и позоришним глумцем и овогодишњим добитником почасне „Златне пирамиде” 45. Каиро фестивала за свеукупну каријеру – могао је на миру да почне.

Са каријером дугом „од кад је света и века” јер је почео да глуми још као дете, Ерик Робертс (1956) у свом глумачком портфолију има више од 700 улога, што филмских, што телевизијских, међу којима су и оне одигране у филму Душана Макавејева „Кока-Кола кид” и у Аврамовићевој ТВ серији „Јужни ветар: На граници”. Међу његовим најпознатијим и високо вреднованим улогама без сумње су и оне у Пирсоновом „Краљу Цигана”, Фосијевом „Стар 80”, „Помахниталом возу” Андреја Кончаловског, Радлеровом „Најбољи међу најбољима”, Љосином „Специјалисти” и у Чазелеовом „Вавилону”, али их је у сваком случају тешко набројати јер се ретко ко може похвалити толиким бројем појава на великом платну и малим екранима.

Ексклузивни интервју са Робертсом, старијим братом Џулије Робертс и оцем глумице Еме Робертс, започет је питањем о улози Бекера у романтичној комедији Макавејева у којој му је партнерка била Грета Скаки...

Морам да почнем са „Кока-Кола кидом” – да ли још увек имате успомене на рад са Душаном Макавејевом?

Никада га нећу заборавити. Био је сјајан, сјајан редитељ за то како се носио са глумцима. Био је један на један, директан и веома добар. Диван, сладак, љубазан човек и надасве веома паметан. Имао је тај свој лош енглески, па је његова жена Бојана све преводила. Била је стално око њега, били су толико повезани, често као једно и било је забавно радити са њима и снимили смо заиста добар филм. Волим то, а мој омиљени глумац у „Кока-кола киду” је бели миш. Много волим Душана и жао ми је што се нисмо видели пре његове смрти и што нисмо радили заједно више филмова.

А сећања на Кончаловског и његов „Помахнитали воз” који вам је донео много тога важног за каријеру?

Када сам добио понуду за улогу, лик Бака Мекгихија је био момак из Њујорка, крупан, чврст и глуп. Он је само за насиље. Волим ту причу, била је тако добра па сам рекао Андреју: „Андреј, могу ли да променим начин на који овај момак говори?” и он се одмах сложио, али и питао: „Знаш ли сценарио? Схватио си какав је то тип и да је зависник?”, када сам потврдио да знам он је једноставно рекао: „Онда ради шта хоћеш.” Али, тек сада схватам да Андреј Кончаловски у то време свакако није могао да разазнаје разлике у разноврсним америчким акцентима, тако да није ни могао да зна шта с тим радим, али рекао ми је да могу. И то је један од мени најдражих филмова.

Да ли сте још увек у контакту?

Последњи пут када сам се видео и разговарао са Андрејем, било је то пре годину дана у Москви. Видели смо се на вечери. И да знаш, он има много и живи као краљ. Па, он је краљ. Његов деда је написао националну химну, и цела та породица је невероватна. Његов брат Никита је, кажу ми, такође и одличан глумац, а не само редитељ. Никита Михалков. Желео бих да му пођем у сусрет и упознам га.

Овде у Каиру сте са италијанским филмом „Уговор” Масима Паолучија, шта вас привлачи да радите у европским продукцијама?

Снимам толико филмова и добијам толико понуда. Сваки дан добијам 30 до 50 понуда из целог света, тако да могу да радим било шта и где год желим. Ја сам тако срећан човек. Тако се забављам!

У филму играте уз Кевина Спејсија, а то у САД још увек није добродошло?

Волим Кевина и познајем га од 1977. и увек сам волео његов рад и све ми је то у вези са њим недостајало. Очигледно је био упао у невољу. Шта год да се десило, десило се, али очигледно је стекао неке непријатеље у САД. Упс, ово је незванично. Али, умеш ли ти да ми објасниш шта је Кевин урадио?

Према званичној одлуци америчког суда – ништа.

Он је сјајан момак. Он је сјајан глумац и знам да је упао у велику невољу. О томе га ништа нисам питао. Само знам да је он проблем, да је изванредан глумац и да ми се тај момак свиђа.

Прошле године сте били у Москви, радили сте филм усред штрајка холивудских глумаца, снимали са Кевином Спејсијем, не прибојавате ли се да бисте се могли наћи на „црној листи” попут Сузан Сарандон?

Ја све то зовем блефом! Када су ме звали из Синдиката глумаца и питали: „Хеј, ти радиш и снимаш без нашег одобрења, то је против правила”, ја сам им само одговорио: „Да, урадите онда нешто по том питању.” А шта ће они да ураде? Ништа. Могу да ме ухвате на нешто правно, али ако то и учине, знају да ћу ја да изађем гласно у јавност и да ће пред јавношћу они изгледати лоши. Зато, нека ме оставе на миру.

А да ли је после штрајка у Холивуду сада боље за глумце?

Наш синдикат не ради ништа за нас, ништа осим што нас спречава да радимо. Тако да немам никаквог поштовања према свом синдикату. Само се претварају да им је стало. Они нам не помажу. Они само узимају наш новац. Они само узимају наше обавезе. Имали смо председника, оставићу безименог, који се продао осигуравајућем друштву. Дакле, наше осигурање је ср..е. Било је то најбоље осигурање на свету, све док се тај председник није распродао. О, мој Боже.

Почели сте да радите на филму касних 70-их година прошлог века, колико се он променио од тада?

То је потпуно нови посао. У данима правог филма имали сте редитеља. Он је био главни и он је био наш „диктатор”, а сви остали су били под њим. И сви су били потчињени његовој визији. А онда су уметници престали да воде Холивуд. Адвокати воде Холивуд! А адвокати су адвокати. Још је Шекспир давно рекао : „Најбоље је прво побити све адвокате.” И да, узели су наш филм, узели су нашу камеру и дали су нам ову грозну ствар коју гледате сада у биоскопима, а која изгледа очајно. Тим новим власницима Холивуда нису потребне визије. Само им треба особа. То је веома обесхрабрујуће. Али, ја волим то што радим, као што волим своју жену цео дан, сваки дан. Не могу да се жалим, стално ми нуде улоге. Само бих волео да сам 20 година млађи.

Много сте радили, а и даље радите и у позоришту, је ли ту већи стрес с обзиром на то да сте у директном контакту са гледаоцима и одмах видите њихове реакције?

Знате како, своју прву представу одиграо сам са четири године. Своју прву ТВ серију снимио сам са осам година. И то је све што сам икада радио. То је све што знам. Радим то веома добро и веома сам поносан на себе, тако да не могу да кажем да сам икада осетио да сам под стресом. Почео сам као дете и мени је све то одавно лако.

Ви сте и старији брат Џулије, али и отац глумице Еме, је ли то нека врста породичне мануфактуре, породичног бизниса?

Јасно ми је да си ти из озбиљног медија и да не питаш за трачеве, али хоћу да кажем да на ову тему штампа увек жели проблем, а проблема нема и никада међу нама није било проблема. Када је моја сестра Џулија постала јако позната жена после филма „Лепа жена” стално су ме у интервјуима бомбардовали питањима о њој иако је повод за разговор био тренутни филм који сам снимио и моја обавеза да о њему причам. И једном сам им рекао: „У реду, јесмо ли завршили са разговором у Џулији, па да наставимо са оним због чега сте ме звали”, и већ следећег тренутка од тога је испао огроман скандал о којем се изнова и изнова причало. Једноставно, глума нам је у крви, а зашто је то тако, не знам. Глума није хоби, то је веома озбиљан посао и тежак. Што је глумац бољи, то је лакше људима да помисле: „Па и то тако могу.” Веома је тешко.

Које своје филмове највише волите?

„Краљ цигана”, „Стар 80”, „Помахнитали воз”, „То је моја забава” и „Чистилиште”. Филм „Чистилиште” је мој омиљени вестерн и због тога што ту игра и Сем Шепард. Много ми недостаје Сем, баш много. Толико имам лепих успомена. Био ми је диван пријатељ.