О злочину на Петровачкој цести

О злочину на Петровачкој цести штампа пише већ дуже од 20 година. Писала је и „Политика”, између осталог, и 30. октобра ове године. Реч је о „јунаштву” хрватских пилота из августа 1995. године, у току операције „Олуја”, над беспомоћном колоном избеглица из Крајине, која се кретала ка Србији. Ничим неугрожени, пилоти су из авиона дејствовали по колони, убивши и ранивши цивиле и децу. То је уџбенички пример ратног злочина.

Знам да је у ратовима деведесетих година прошлог века било злочина с обе стране. Овде је, међутим, познато ко је, када и на који начин извршио недело. Пилоти су грађани републике Хрватске. Хрватско тужилаштво упорно одбија да се покрене процес против актера злочина, при чему српска страна нуди доказе.

Све ово доводи до неких закључака: Жртве из Крајине се третирају као нека нижа раса. Познато је из Другог светског рата како је све третирана та нижа раса. Европска унија, чији је Хрватска члан, не показује интересовање за наведени случај, односно неће да се меша у унутрашње послове Хрватске.

Не искључујем да би неко од окривљених пилота имао и неке олакшавајуће околности на суду. Међутим, њихово процесуирање је императив 21. века. Све ово је чисто правни случај и нема везе с политиком.

Хрватско правосуђе је пало на испиту цивилизације и показује да неки злочини против цивила друге нације и вере остају некажњени.

Миодраг Полексић,
пензионер из Београда