Вршчани дочекали свога „ Годоа”

Премијера представе „Чекајући Годоа“ према тексту Семјуела Бекета, у адаптацији и режији Јована Грујића биће изведена у суботу увече, 23. новембра од 20 сати у Народном позришту „Стерија“ у Вршцу. Враћајући се темељним вредностима драме и позоришта, овом представом позориште „Стерија“ уједно започиње и обележавање јубиларне: 80. сезоне. Сценографију и костиме потписала је Софија Лучић.

-„Диди, ми увек нађемо нешто што нам ствара утисак да постојимо“ изговара један од ликова у чувеном тексту „Чекајући Годоа“ Самјуела Бекета. Овај комад представља прекретницу у светској драматургији, а можда чак и круну периода који је, вероватно, започео са Алфредом Жаријем и његовим „Краљем Ибијем“. Цео тај период који је трајао 60-десетак година обележен је великим превирањима у свету, догодили су се Први и Други светски рат и мноштво, мањих или већих, грађанских ратова; изнедрен је фашизам, прекрајале су се границе, страдали су читави народи, мењала се друштвена уређења, смењивали владари, створена је гвоздена завеса... Можете ли замислити осећања и мисли људи који су живели у тим турбулентним временима?, пита Јована Грујића уз коментар:

- Вероватно им се чинило да нема краја недаћама и да сутра не постоји. Претпостављам да је атмосфера морала одисати апсурдом. Сигурно су морали свакога дана да траже смисао, да траже начин да опстану у стању непрекидне неизвесности. Вероватно су сваког дана испочетка морали да изнова осмишљавају свој дан. И себе. Уметност је одувек, на неки свој начин, пратила друштвене догађаје и бележила дух времена. Овај комад је управо на најбољи начин успео да ухвати дух тих времена, али и да зађе много дубље у подручја универзалног значења људског постојања. Не знам да ли постоји комад који на тачнији начин говори о људској природи и односима. У исто време он је веома јасан, али и неухватљив, баш каква је и људска природа.

Уопште, тешко је и писати о њему, а да се не заплетете, како примећује  Јован Грујић, у мноштво дигресија и асоцијација. „Диди, ми увек нађемо нешто што нам ствара утисак да постојимо“ изговара један од ликова овог комада. У првом тренутку се запитате шта овај човек говори, помислите да је ово потпуно бесмислено, али када се удубите и схватите зашто он то изговара суочићете се са неминовном трагикомичношћу живота. Можда вам сад ово звучи превише озбиљно, али није, јер трагедија се може састојати из мноштва малих комедија. И зато, ми смо одлучили да ћемо се смејати свему, јер смех лечи, јер смех помогне да схватимо, јер значи да смо превазишли, да смо одрасли, да смо нешто научили. Остаје питање да ли смо све научили. Одговор потражите сами, осврните се око себе, прочитајте вести, погледајте се у огледалу, размислите, а на крају, одговорите на питање да ли је свет боље место него свет Дидија и Гогоа док чекају Годоа?

Бекетове јунаке тумаче: Срђан Радивојевић, Марко Николић, Фуад Табучић, Дарие Доклеан и деца Дечје и омладинске сцене НП „Стерија“.