Vrščani dočekali svoga „ Godoa”

Premijera predstave „Čekajući Godoa“ prema tekstu Semjuela Beketa, u adaptaciji i režiji Jovana Grujića biće izvedena u subotu uveče, 23. novembra od 20 sati u Narodnom pozrištu „Sterija“ u Vršcu. Vraćajući se temeljnim vrednostima drame i pozorišta, ovom predstavom pozorište „Sterija“ ujedno započinje i obeležavanje jubilarne: 80. sezone. Scenografiju i kostime potpisala je Sofija Lučić.

-„Didi, mi uvek nađemo nešto što nam stvara utisak da postojimo“ izgovara jedan od likova u čuvenom tekstu „Čekajući Godoa“ Samjuela Beketa. Ovaj komad predstavlja prekretnicu u svetskoj dramaturgiji, a možda čak i krunu perioda koji je, verovatno, započeo sa Alfredom Žarijem i njegovim „Kraljem Ibijem“. Ceo taj period koji je trajao 60-desetak godina obeležen je velikim previranjima u svetu, dogodili su se Prvi i Drugi svetski rat i mnoštvo, manjih ili većih, građanskih ratova; iznedren je fašizam, prekrajale su se granice, stradali su čitavi narodi, menjala se društvena uređenja, smenjivali vladari, stvorena je gvozdena zavesa... Možete li zamisliti osećanja i misli ljudi koji su živeli u tim turbulentnim vremenima?, pita Jovana Grujića uz komentar:

- Verovatno im se činilo da nema kraja nedaćama i da sutra ne postoji. Pretpostavljam da je atmosfera morala odisati apsurdom. Sigurno su morali svakoga dana da traže smisao, da traže način da opstanu u stanju neprekidne neizvesnosti. Verovatno su svakog dana ispočetka morali da iznova osmišljavaju svoj dan. I sebe. Umetnost je oduvek, na neki svoj način, pratila društvene događaje i beležila duh vremena. Ovaj komad je upravo na najbolji način uspeo da uhvati duh tih vremena, ali i da zađe mnogo dublje u područja univerzalnog značenja ljudskog postojanja. Ne znam da li postoji komad koji na tačniji način govori o ljudskoj prirodi i odnosima. U isto vreme on je veoma jasan, ali i neuhvatljiv, baš kakva je i ljudska priroda.

Uopšte, teško je i pisati o njemu, a da se ne zapletete, kako primećuje  Jovan Grujić, u mnoštvo digresija i asocijacija. „Didi, mi uvek nađemo nešto što nam stvara utisak da postojimo“ izgovara jedan od likova ovog komada. U prvom trenutku se zapitate šta ovaj čovek govori, pomislite da je ovo potpuno besmisleno, ali kada se udubite i shvatite zašto on to izgovara suočićete se sa neminovnom tragikomičnošću života. Možda vam sad ovo zvuči previše ozbiljno, ali nije, jer tragedija se može sastojati iz mnoštva malih komedija. I zato, mi smo odlučili da ćemo se smejati svemu, jer smeh leči, jer smeh pomogne da shvatimo, jer znači da smo prevazišli, da smo odrasli, da smo nešto naučili. Ostaje pitanje da li smo sve naučili. Odgovor potražite sami, osvrnite se oko sebe, pročitajte vesti, pogledajte se u ogledalu, razmislite, a na kraju, odgovorite na pitanje da li je svet bolje mesto nego svet Didija i Gogoa dok čekaju Godoa?

Beketove junake tumače: Srđan Radivojević, Marko Nikolić, Fuad Tabučić, Darie Doklean i deca Dečje i omladinske scene NP „Sterija“.