Нема секса, нема посла

Љубљана – Да привредну кризу послодавци користе да драстично смање број запослених доказује случај Милене Здолшек (34), бивше раднице цељског дрвопрерађивачког предузећа у рукама газде из Аустрије. Предузеће „Меркш” је некада пословало под именом „ЛИК Савиња”, а Миленин пример показује да су радници у безизлазној ситуацији, пише „Дело” под насловом „Отпуштена, јер није сексала?”.

„Меркш” је важио за угледну фирму која запошљава углавном жене. Зараде нису лоше ако се пореде са онима које примају радници у другим предузећима исте бранше, али криза је узела данак – у поређењу са 2007, производња је ове године достигла једва 44 одсто, док је улаз дрвне грађе у фирму само 46 одсто, за разлику од прошле године када је врвело од наруџбина, па се радило и по 12 сати дневно. Данас „Меркш” има 181 радника, док их је пре последњег таласа отпуштања било око 250. Два таласа отпуштања тек предстоје, а Здолшекова је заједно са 15 колегиница и троје радника из производње, недавно, без икаквог образложења, завршила на улици.

„Добра сам, савесна радница, никада нисам била на боловању, чак ни када су се деца разболела”, а радила је, додаје, чак и после повреде на радном месту, када су се на њу преврнула транспортна колица. „Долазила сам на посао иако ми је лекар преписао три седмице мировања”, огорчена је самохрана мајка. Питала је шефове шта је скривила, али они нису знали да јој одговоре. У фирми су обећавали да ће је узети натраг, у радни однос, ако се за то укаже прилика, али она је одлучила да то не долази у обзир. После свега, одлучна је да проговори и каже да неће бити усамљена у сведочењу шта се дешавало иза фабричких зидова.

„Највероватније су бирали кога ће отпустити према критеријуму која се коме свиђа, иако никада нисам била у дисциплинском поступку, нити су ми икад ишта пребацили.” Изузев, можда, што је стаменог морала па није попуштала, попут неких згоднијих радница „слободнијих назора”, како објашњава, пред атацима мушког дела колектива.

„Ето, нисам међу радодајкама!”, закључује Милена, док словеначки медији „случај” уписују у класичан пример мобинга, и запрепашћено питају јавност „зар је могуће да смо дотле стигли да је за очување службе потребно ‘показати и нешто више’”?

„Од фирме нећу ништа, а мислим да јавност мора да сазна шта се дешава иза фабричких зидова”, опомиње Здолшекова. Њено сведочанство је ударац угледу „Mеркша”, предузећа које је донедавно радило у три смене, а сада одржава само једну. У цељској подружници синдиката ЗССС тврде да је то предузеће било дужно да „радницу заштити”, не само у полној недодирљивости, него и зато што према словеначком закону предност у очувању посла имају радници слабијег социјалног стања. А да није добила отказ, Милена би после Нове године заокружила деценију рада у „Mеркшу”, за шта би јој припала јубиларна награда од 382 евра, бруто.

За сада не размишља о тужби, под условом да послодавац на њено место не запосли неког другог, јер то закон санкционише. Наводе Милене Здолшек директор „Mеркша” Петер Mеркш није желео да коментарише.