Где год радили, они су богатство Србије

Др Јелена Беговић*

Од почетка стварања модерне српске државе у 19. веку, науку на овим просторима стварали су образовани ентузијасти који су знање стицали широм најпрестижнијих универзитета у свету. Стечено знање доносили су у своју земљу и на тај начин је градили и позиционирали на светској мапи. Међу њима су били велики Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Михаило Петровић Алас, Јован Цвијић и многи други. Постојали су и они који су своју научну каријеру наставили у свету, најчешће у Америци, али никад нису заборавили да помогну својој земљи, свом народу и научној заједници. 

Тако смо имали Михајла Пупина, научника и иноватора који је био један од оснивача САНУ, помогао изградњи научне инфраструктуре у Србији, омогућио значајне стипендије за српске студенте у Америци и пружио помоћ у најтежим тренуцима за наш народ кроз проактивну дипломатију. Милутин Миланковић је школовао генерације српских научника кроз свој рад на Универзитету у Београду и подигао углед српске науке у свету. Никола Тесла, који је служио као инспирација светској научној заједници, остао је симбол српске науке до данашњег дана. Такође, издвајао је знатна средства за школовање и стипендирање српских студената.

Као што је и тада мобилност научне заједнице имала велики значај, тако и данас игра кључну улогу у развоју науке. Наши студенти и научници присутни су широм света на свим престижним универзитетима и научним институцијама. Данас млади одлазе у Сједињене Америчке Државе и друге земље света, где пролазе кроз различите облике академских студија, добијају престижне домаће и стране стипендије и на најлепши начин представљају Србију у свету. У свим већим компанијама и академским институцијама постоје удружења Срба, па и људи са Балкана, који помажу једни другима, граде научну мрежу, али и организују помоћ матици.

Вредност за сваког научника понаособ, кроз одлазак на додатна школовања, рад, усавршавања или различите пројекте, вишеструко се повећава. Пре свега, омогућава им стварање нових веза у оквиру светске научне заједнице, што доприноси размени идеја, искустава, али и унапређењу нашег научног екосистема. Као и свака промена средине, то пружа ширину у разумевању, погледу на свет, науку и различите културе и друштвене системе. Наравно, оно што је научницима од велике важности – на овај начин имају приступ најсавременијој опреми и стичу незаменљива стручна искуства. Иако је Србија уложила и наставља да улаже у савремену опрему, у свету постоји много центара, лабораторија, кампуса који пружају прилику за рад на најсофистициранијој опреми, што је посебан изазов за сваког научника и непоновљиво искуство. Такође, рад на захтевним и често веома скупим програмима истраживања, које финансирају најразвијеније државе, доноси незаменљива искуства, нарочито младим научницима.

Оно што је од посебног значаја јесте формирање српске научне мреже широм света, повезане с матицом, што има непроцењиву вредност. Иако се неће вратити сви који оду у иностранство, ту чињеницу не треба гледати с негативне стране, већ напротив, треба је искористити као снагу и предност. Сви наши научници представљају богатство Србије, ма где се налазили. Важно је да се повежемо и да развијамо научну сарадњу између Србије и Сједињених Америчких Држава и на тај начин повећамо видљивост и углед српске науке у свету, али и да учврстимо везу с нашим људима који живе ван границе Србије.

Сама чињеница да имамо толико људи нашег порекла присутних у најистакнутијим светским институцијама, од Харварда, преко Колумбије до „Гугла” и „Регенерона”, говори о томе колико су српски научници талентовани, иновативни, али често и предузетни. Недавно нам је у Србији, на Biotech Future форуму, гост и предавач био потомак Владана Ђорђевића, председника владе у време Краљевине Србије, власник једне од најуспешнијих биомедицинских компанија у Америци, с годишњим приходом од 12 милијарди долара и 14.000 запослених. Изврстан научник и успешан предузетник кога смо први пут довели у Србију. Желимо да се наша заједница успешније повезује по свету јер то, посебно данас, представља велику вредност и огромну снагу. Србија је у последњим годинама направила огроман помак у омогућавању бољих услова за рад, од науке до развоја иновација, чиме покушавамо да ухватимо корак са светом и постижемо све боље резултате.

Посебно је важно да наши млади људи већ у најранијем образовању схвате значај и неопходност међународних сарадњи. Важно је да уче друге језике, да се упознају с другим културама и обичајима, а истовремено чувају, негују и шире своју културу како бисмо обогатили глобалну културну ризницу. Исто је и с науком, не смеју постојати препреке јер знање мора да тече и да се дели.

Још један пример за успех наших научника у свету је Ненад Томашевић, директор компаније „Дрен био”, који је успео да обезбеди инвестицију од 150 милиона долара од „Фајзера” (укупна инвестиција износи три милијарде долара), а своје пројекте је представио на Biotech Future форуму. Његова веза са Србијом и посвећеност нашој научној заједници донеће вишеструке користи, укључујући долазак дела клиничких студија у Србију, што ће нашим пацијентима омогућити приступ најновијим потенцијалним лековима. И много је оваквих примера, од младих који су отишли на школовање можда јуче, па све до потомака давних генерација.

Као неко ко долази из научне заједнице и као ресорни министар, мој задатак је да оснажим и повежем српску научну заједницу у иностранству с матицом. Врата наше научне заједнице морају бити отворена за сваког повратника јер је корист од њиховог знања и искуства немерљива. Знање и искуство које они доносе омогућава Србији да иде даље, да се развија и корак по корак приближава развијеним земљама света. Наша већ квалитетна научна заједница само може да добије појачање јер за једно савремено и развијено друштво научника никада не може бити превише.

Да смо спремни за велике изазове и подухвате говори највећи научни инфраструктурни и развојни пројекат Србије, а то је изградња БИО4 кампуса, који ће Србију позиционирати на научној и иновационој мапи света баш кроз сарадњу академије и приватног сектора, али и научника из Србије и из читавог света.

Где год радили и остваривали своје научне каријере, никада не треба заборавити да помажемо и развијамо Србију и пружамо подршку младим научницима и талентима који су тек на почетку пута који се зове истраживање. Треба мотивисати наше најмлађе да каријера научника може бити и те како узбудљива, инспиративна, да наука мења свет и помера границе нашег знања. Наравно, наука може бити и веома динамична уколико се крене путем да се знање конвертује у иновације, нове производе и услуге и можда баш они постану неки нови Тесла или Пупин.

*Министарка науке, технолошког развоја и иновација