Gde god radili, oni su bogatstvo Srbije

Dr Jelena Begović*

Od početka stvaranja moderne srpske države u 19. veku, nauku na ovim prostorima stvarali su obrazovani entuzijasti koji su znanje sticali širom najprestižnijih univerziteta u svetu. Stečeno znanje donosili su u svoju zemlju i na taj način je gradili i pozicionirali na svetskoj mapi. Među njima su bili veliki Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić i mnogi drugi. Postojali su i oni koji su svoju naučnu karijeru nastavili u svetu, najčešće u Americi, ali nikad nisu zaboravili da pomognu svojoj zemlji, svom narodu i naučnoj zajednici. 

Tako smo imali Mihajla Pupina, naučnika i inovatora koji je bio jedan od osnivača SANU, pomogao izgradnji naučne infrastrukture u Srbiji, omogućio značajne stipendije za srpske studente u Americi i pružio pomoć u najtežim trenucima za naš narod kroz proaktivnu diplomatiju. Milutin Milanković je školovao generacije srpskih naučnika kroz svoj rad na Univerzitetu u Beogradu i podigao ugled srpske nauke u svetu. Nikola Tesla, koji je služio kao inspiracija svetskoj naučnoj zajednici, ostao je simbol srpske nauke do današnjeg dana. Takođe, izdvajao je znatna sredstva za školovanje i stipendiranje srpskih studenata.

Kao što je i tada mobilnost naučne zajednice imala veliki značaj, tako i danas igra ključnu ulogu u razvoju nauke. Naši studenti i naučnici prisutni su širom sveta na svim prestižnim univerzitetima i naučnim institucijama. Danas mladi odlaze u Sjedinjene Američke Države i druge zemlje sveta, gde prolaze kroz različite oblike akademskih studija, dobijaju prestižne domaće i strane stipendije i na najlepši način predstavljaju Srbiju u svetu. U svim većim kompanijama i akademskim institucijama postoje udruženja Srba, pa i ljudi sa Balkana, koji pomažu jedni drugima, grade naučnu mrežu, ali i organizuju pomoć matici.

Vrednost za svakog naučnika ponaosob, kroz odlazak na dodatna školovanja, rad, usavršavanja ili različite projekte, višestruko se povećava. Pre svega, omogućava im stvaranje novih veza u okviru svetske naučne zajednice, što doprinosi razmeni ideja, iskustava, ali i unapređenju našeg naučnog ekosistema. Kao i svaka promena sredine, to pruža širinu u razumevanju, pogledu na svet, nauku i različite kulture i društvene sisteme. Naravno, ono što je naučnicima od velike važnosti – na ovaj način imaju pristup najsavremenijoj opremi i stiču nezamenljiva stručna iskustva. Iako je Srbija uložila i nastavlja da ulaže u savremenu opremu, u svetu postoji mnogo centara, laboratorija, kampusa koji pružaju priliku za rad na najsofisticiranijoj opremi, što je poseban izazov za svakog naučnika i neponovljivo iskustvo. Takođe, rad na zahtevnim i često veoma skupim programima istraživanja, koje finansiraju najrazvijenije države, donosi nezamenljiva iskustva, naročito mladim naučnicima.

Ono što je od posebnog značaja jeste formiranje srpske naučne mreže širom sveta, povezane s maticom, što ima neprocenjivu vrednost. Iako se neće vratiti svi koji odu u inostranstvo, tu činjenicu ne treba gledati s negativne strane, već naprotiv, treba je iskoristiti kao snagu i prednost. Svi naši naučnici predstavljaju bogatstvo Srbije, ma gde se nalazili. Važno je da se povežemo i da razvijamo naučnu saradnju između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i na taj način povećamo vidljivost i ugled srpske nauke u svetu, ali i da učvrstimo vezu s našim ljudima koji žive van granice Srbije.

Sama činjenica da imamo toliko ljudi našeg porekla prisutnih u najistaknutijim svetskim institucijama, od Harvarda, preko Kolumbije do „Gugla” i „Regenerona”, govori o tome koliko su srpski naučnici talentovani, inovativni, ali često i preduzetni. Nedavno nam je u Srbiji, na Biotech Future forumu, gost i predavač bio potomak Vladana Đorđevića, predsednika vlade u vreme Kraljevine Srbije, vlasnik jedne od najuspešnijih biomedicinskih kompanija u Americi, s godišnjim prihodom od 12 milijardi dolara i 14.000 zaposlenih. Izvrstan naučnik i uspešan preduzetnik koga smo prvi put doveli u Srbiju. Želimo da se naša zajednica uspešnije povezuje po svetu jer to, posebno danas, predstavlja veliku vrednost i ogromnu snagu. Srbija je u poslednjim godinama napravila ogroman pomak u omogućavanju boljih uslova za rad, od nauke do razvoja inovacija, čime pokušavamo da uhvatimo korak sa svetom i postižemo sve bolje rezultate.

Posebno je važno da naši mladi ljudi već u najranijem obrazovanju shvate značaj i neophodnost međunarodnih saradnji. Važno je da uče druge jezike, da se upoznaju s drugim kulturama i običajima, a istovremeno čuvaju, neguju i šire svoju kulturu kako bismo obogatili globalnu kulturnu riznicu. Isto je i s naukom, ne smeju postojati prepreke jer znanje mora da teče i da se deli.

Još jedan primer za uspeh naših naučnika u svetu je Nenad Tomašević, direktor kompanije „Dren bio”, koji je uspeo da obezbedi investiciju od 150 miliona dolara od „Fajzera” (ukupna investicija iznosi tri milijarde dolara), a svoje projekte je predstavio na Biotech Future forumu. Njegova veza sa Srbijom i posvećenost našoj naučnoj zajednici doneće višestruke koristi, uključujući dolazak dela kliničkih studija u Srbiju, što će našim pacijentima omogućiti pristup najnovijim potencijalnim lekovima. I mnogo je ovakvih primera, od mladih koji su otišli na školovanje možda juče, pa sve do potomaka davnih generacija.

Kao neko ko dolazi iz naučne zajednice i kao resorni ministar, moj zadatak je da osnažim i povežem srpsku naučnu zajednicu u inostranstvu s maticom. Vrata naše naučne zajednice moraju biti otvorena za svakog povratnika jer je korist od njihovog znanja i iskustva nemerljiva. Znanje i iskustvo koje oni donose omogućava Srbiji da ide dalje, da se razvija i korak po korak približava razvijenim zemljama sveta. Naša već kvalitetna naučna zajednica samo može da dobije pojačanje jer za jedno savremeno i razvijeno društvo naučnika nikada ne može biti previše.

Da smo spremni za velike izazove i poduhvate govori najveći naučni infrastrukturni i razvojni projekat Srbije, a to je izgradnja BIO4 kampusa, koji će Srbiju pozicionirati na naučnoj i inovacionoj mapi sveta baš kroz saradnju akademije i privatnog sektora, ali i naučnika iz Srbije i iz čitavog sveta.

Gde god radili i ostvarivali svoje naučne karijere, nikada ne treba zaboraviti da pomažemo i razvijamo Srbiju i pružamo podršku mladim naučnicima i talentima koji su tek na početku puta koji se zove istraživanje. Treba motivisati naše najmlađe da karijera naučnika može biti i te kako uzbudljiva, inspirativna, da nauka menja svet i pomera granice našeg znanja. Naravno, nauka može biti i veoma dinamična ukoliko se krene putem da se znanje konvertuje u inovacije, nove proizvode i usluge i možda baš oni postanu neki novi Tesla ili Pupin.

*Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija