Привредници на мети хакера

Мали и средњи бизниси који чине скоро 99,5 одсто домаће привреде и учествују са више од 51 одсто у бруто друштвеном производу БДП-у, често су мета хакерских напада и зато је примена превентивних мера као што су прављење резервних копија, инсталирање антивирусних програма, ажурирање оперативног система и апликација, шифровање података и коришћење јаких лозинки кључно за смањење ризика од сајбер напада, наводи се у водичу „Смернице за информациону безбедност за мала и средња предузећа“. 

Водич је настао у оквиру пројекта „Јачање информационе безбедности” који спроводе НАЛЕД и компанија ТАГ Интернатионал, уз подршку Британске амбасаде у Београду.

Иако расте свест о важности заштите података, чиме се спречавају губици, већина малих и средњих фирми примењује мање ригорозне мере него што је потребно. Према последње доступним подацима Републичког завода за статистику, тек око 40 одсто фирми шифрује податке, документа и мејлове, док процену ризика од  хакерских напада има само 13 одсто малих и свако четврто средње предузеће. Антивирус програме користи тек трећина малих и мање од половине средњих фирми. Ретко се примењује више од једног начина заштите за приступ мејловима и другим осетљивим подацима. Мање од петине малих предузећа и 40 процената средњих запошљава стручњаке у области информационо-комуникационих технологија.  

- Прву линију одбране држе запослени, који треба да буду свесни значаја безбедности својих података, како у пословном, тако и у приватном животу. Само кроз проактивну заштиту фирме могу умањити ризик од крађе новца, интелектуалне својине, података – наводи Драгана Илић, председница НАЛЕД-овог Савез за еУправу и директорка корпоративних послова у компанији ЦЕТИН. 

Међу важним мерама за заштиту од хакерских напада јесте правило „чистог стола”, које подразумева да запослени закључају рачунар пре одласка са посла и склоне на сигурно све документе који могу садржати осетљиве информације. Треба користити јаке лозинке и проверу идентитета помоћу више фактора (мејл, смс, отп) и користити безбедне интернет претраживаче. Приликом рада од куће, треба обезбедити заштиту приватне бежичне мреже, а на јавном месту обавезно је искључивање Блуетоотх конекције, избегавање коришћења отворених бежичних мрежа и пажљиво и ограничено дељење личних података, поготово на друштвеним мрежама. 

У редовним годишњим извештајима о хакерским нападима  компаније ИБМ Секјурити, наводи се да је чак 30 одсто од укупног броја инцидената забележено у Европи, док је просечан износ штете изазване цурењем података око 4,88 милиона долара, укључујући и изгубљене послове. У више од 30 одсто случајева узрок цурења података био је покушај крађе личних података посредством мејлова, смс порука, па чак и телефонских позива, или украдене и на други начин компромитоване лозинке. Мотиви за сајбер нападе, осим крађе новца и идентитета, могу бити још и онемогућавање рада и нарушавање репутације фирме. 

- У малим и средњим предузећима у Србији није довољно развијена свест о ризицима који постоје приликом употребе интернета, или се они свесно занемарују због недостатка средстава и људских ресурса. Србија би ускоро требало да добије унапређени Закон о информационој безбедности, који ће бити усклађен са новим европским директивама. Једна од главних новина је да ће и сва  предузећа која послују у областима попут енергетике, саобраћаја, банкарства и здравства,  бити у обавези да најмање два пута годишње проверавају усклађеност својих система са предвиђеним мерама заштите од сајбер напада. Закон акценат ставља на обуку и подизање свести о значају одбране од хакерских напада, јачање сарадње јавног и приватног сектора, размену информација, као и рану процену ризика – каже Илић.