Зашто да плаћамо рачуне за услуге које не користимо

Деловање монопола може бити некоректно, па и штетно. Монополске организације доводе у незавидан и немоћан положај грађане и субјекте који су упућени само на њих. Понекад то доводи до апсурдних ситуација. Жали ми се комшиница да не зна шта да ради и коме да се обрати. Наиме, наследила је викендицу у којој после смрти њених родитеља већ годинама нико не борави. Иако уредно плаћа ЕПС-у рачун за струју коју не троши и неку услугу коју не користи, из ЕПС-а јој фактуришу и надокнаду за јавни сервис (РТС). Успут јој шаљу и опомене и претње судом и извршитељима.

Комшиница није била лења па је у два наврата затражила да је РТС ослободи таксе јер има два бројила и за једно плаћа надокнаду за РТС. Међутим, није добила никакав одговор. То је сигнализирала ЕПС-у. Али не лези враже. Из ЕПС-а неће да интервенишу код РТС-а, иако само у своје име раде за туђ рачун. Задужују комшиницу накнадом за јавни сервис, и то са каматом, па дуг расте ли расте. Изгледа да овакав однос није усамљен и да монополисти не хају што се лош глас чује и даље и јаче. Као да постаје нормалност да ћутиш и трпиш. Уместо да се ЕПС и РТС договоре да се у сличним околностима не плаћа за оно што се не користи. Који су мотиви и интереси да апсурдност и искривљена логика опстају?

За разлику од ове две монополистичке организације, „Инфостан” је урадио коректније. За своја потраживања дао је регулисање плаћања на рате и без икакве камате. Тешим узбуђену комшиницу да ће се та заврзлама некако решити и да монополи понекад могу да буду увиђавни с логичним понашањем.

Главно питање које комшиница не поставља гласи: Имају ли монополи вољу да побољшање ураде сами, без претње да ће укинути струју и да неће са бројила на којем је потрошња нула фактурисати услуге РТС? Да не уливају страх од судова и извршитеља. Потпитање је да ли чекају да то уместо њих уради неко други. Можда удружења потрошача, на принципијелном основама.

Слободан Стојановић