Не јењава полемика у вези са изменама Закона о високом образовању

Иако је Влада Србије из скупштинске процедуре повукла Предлог закона о допуни Закона о високом образовању, не значи да је нестала намера да се страним универзитетима омогући да отварају представништва и буду део понуде и конкуренције у сфери високог образовања у нашој држави, а за то је нужно изменити системски закон којим се уређује високо образовање. У званичном образложењу закључка о повлачењу ове допуне влада наводи да се на тај корак одлучила „због потребе за додатним консултацијама”. Пре тога је премијер Милош Вучевић разјаснио да је допуна повучена „због незапамћених притисака и уцена руководства универзитета”. Да је очајан због такве одлуке владе, указао је председник републике Александар Вучић, наглашавајући да од овога неће одустати и да ће размотрити могућност да лично поднесе тај законски предлог Скупштини Србије.

Наше најугледније институције високог образовања и науке једногласно су се успротивиле усвајању допуне закона, аргументујући како она суштински задире у високо образовање и може да уруши овдашњи систем ако би страни факултети код нас могли да раде мимо процедуре која важи за домаће, и државне и приватне. Питања акредитације и финансирања иностраних високошколских установа као најспорнија истакла је наша академска заједница. А да би се спречиле негативне последице новина које је осмислила, законодавна власт захтевала је да се пре њиховог евентуалног увођења спроведе најшира стручна и јавна расправа.

Пост фестум, део универзитетске заједнице уверен је да иза повлачења предложених измена закона не стоји одустајање него пролонгирање остварења намере најодговорнијих за образовање да се омогући долазак и рад страних универзитета код нас под дискутабилним условима.

Такав закључак намеће саопштење Факултета политичких наука (ФПН) Универзитета у Београду (УБ) у коме се наводи: „Мада је влада повукла овај предлог измена Закона о високом образовању, образложење које истиче, наводне притиске и уцене руководства универзитета, указује да није реч о прихватању разложних објашњења и критика, већ о повлачењу услед притиска јавности и академских радника. Поучени искуством из неких претходних случајева деловања владе, мислимо да је скоро извесно само реч о тактичком одлагању одговарајућих измена Закона о високом образовању. Наставно-научно (НН) веће ФПН-а зато позива друге факултете УБ-а, као и целу домаћу академску заједницу, на сарадњу да би спречили потенцијално враћање предлога измена Закона о високом образовању у истом или сличном облику у наредном раздобљу.”

Наставно-научно веће ФПН-а, како наводи, и после повлачења допуне закона из скупштинске процедуре протестује поводом предложених измена закона које предвиђају дозволу рада страним установама високог образовања без акредитације и са државним субвенцијама. Прихватање таквих решења, о којима није било стручне и јавне расправе, како упозоравају, озбиљно би угрозило рад домаћих високошколских установа. Поред тога, НН веће ФПН-а исказало је забринутост због најављеног новог система исплате и финансијског пословања универзитета СПИРИ. „Као што је познато овај систем исплате и финансијског пословања се већ примењује на нивоу средњег школства у Србији, међутим, околности на факултетима су значајно различите. Не постоји, наиме, подударност у начину функционисања ова два нивоа школства. По ономе што до сада знамо, постоји реална опасност довођења у питање законом гарантоване аутономије универзитета”, истичу са ФПН-а.