Коалиција на савести Бојана Кришта

Случај директора Аеродрома „Никола Тесла” Бојана Кришта, како сада изгледа, могао би да наруши односе између две највеће чланице владајуће коалиције – Демократске странке и Г17 плус.

Наиме, после серије текстова у медијима о високим примањима која у том јавном предузећу имају Кришто и његови најближи сарадници и све гласнијих захтева опозиције за његову смену, такви сигнали почели су да стижу и из самог државног врха.

У кабинету председника Србије Бориса Тадића „Политици” јуче је незванично потврђено да шеф државе сматра да би Бојан Кришто, директор Аеродрома „Никола Тесла” требало да поднесе оставку на ту функцију и да врати новац који је на име бонуса поделио себи и својим сарадницима. Председник, како каже наш извор, не одобрава такво понашање било ког директора јавног предузећа, јер је недопустиво да неко себи исплати месечну зараду од готово 900.000 динара.

У Г17 плус, странци која га је предложила на ту функцију, јуче није било могуће добити информацију да ли ће тражити од Кришта да поднесе оставку или ће подржати евентуални захтев за његову смену. Мобилни телефон директора аеродрома јуче је био недоступан, а наш извор из Г17 плус рекао је да се Кришто јуче није јављао ником, чак ни лидеру странке Млађану Динкићу.

Током јучерашњег дана чуле су се и незваничне информације да ће Кришто, после негативног публицитета на који је наишла информација о томе колике су плате и бонусе добили челници Аеродрома „Никола Тесла”, поднети оставку на ту функцију, али до закључења овог издања нисмо добили потврду те информације.

У Г17 плус незванично нам је речено да су за сваку осуду безобразно високи бонуси које је Кришто поделио.

Ако је неко прекршио закон, кажу у Динкићевој партији, Г 17 плус га сигурно неће штитити. Новац ће, како кажу, морати да буде враћен и свако ко је прекршио закон мора да одговара. Они, међутим, напомињу, да ће и остала јавна предузећа морати да прођу кроз исти поступак транспарентности, као што је то био случај и са Аеродромом „Никола Тесла”, односно да и они објаве колике су им плате и бонуси, а какви резултати пословања.

Други извор из ове странке, каже за „Политику” да је Кришто већ вратио поменути новац, али напомиње и да би његова оставка (коју би, ако се на то одлучи, требало да поднесе Влади Србије) у овом тренутку могла да се тумачи и као признање кривице. Овај извор „Политике” наводи и да Кришто исплатом високих бонуса себи и својим сарадницима није прекршио закон, али јесте се огрешио о моралне норме.

Требало би, ипак подсетити, да прва информација о томе колика су примања водећих људи у овој фирми није стигла од оних који су сада на мети критике већ је Кришто, који је на то место дошао са функције првог човека Лутрије Србије, тек пошто су подаци о његовим примањима доспели у јавност, признао колико се зарађује у овом јавном предузећу.

(/slika2)На питање да ли случај директора Аеродрома може да утиче на погоршање односа између Демократске странке и Г 17 плус, Нада Колунџија, шеф посланичке групе За европску Србију, тврди да то не би требало на тај начин да се одрази на односе између ових партија. Интерес свих странака је, како каже, да се онемогући да менаџменти јавних предузећа злоупотребљавају привилеговане позиције.

„За све политичке партије из владајуће већине важно је да нема злоупотреба и да јавна предузећа не смеју да буду недодирљива. Ова тема је генерално отворила причу о позицији јавних предузећа и људи који њима управљају. ДС ће инсистирати да јавна предузећа деле судбину друштва и државе и да не могу да буду изолована, као и да менаџмент, без обзира на монополски положај, не може да има енормно висока примања”, каже Колунџија за „Политику”.

На питање да ли то значи да Кришто не може да посвађа ДС и Г 17 плус, Колунџија одговара да смисао њихове реакције није свађање било са ким већ увођење реда.

„Наш став није уперен ни против једне странке чак ни против појединаца. Ради се само о томе да је изузетно важно за Србију да јавна предузећа деле судбину државе. Можда није било против закона ово што је Кришто урадио, али сви треба да деле судбину земље”, каже Колунџија.

Случај Бојана Кришта није усамљен. Тако је бивши директор јавног предузећа „Железнице Србије” и потпредседник Нове Србије Миланко Шаранчић подигао октобарску плату, за последњи месец у коме је био директор, у висини од 640.000 динара. Он је, такође, као и Кришто добио стимулацију на основу добити предузећа. После буке која се због тога дигла, јер се годинама о железници говори као о губиташу, прашина се врло брзо слегла, а Шаранчић је смењен.

Директор Центра за проучавање алтернатива Милан Николић сматра да би у крајњој линији Демократска странка могла да искористи „случај Кришто” када јој то устреба да би смањила апетите коалиционог партнера. Он сматра да то, ипак, није био основни разлог што се због Криштове зараде дигла толика бука, јер се, како каже, до сада вероватно није знало колико се стварно зарађује у појединим јавним предузећима. „Ипак моћи ће да их ударе по ушима када постану превише захтевни. То је једна нормална политичка динамика”, каже Николић.