Искористимо дарове природе

Давно, још пре више од 40 година, инжењери „Геозавода” и професори Рударско-геолошког факултета Драгашевић, Андрић, Миливојевић, Перић... започели су хидрогеотермална истраживања на територији Мачве, Семберије и Срема. Вршена су испитивања коришћењем разних сеизмичких метода, уз обавезно бушење, понегде и дубље од 600 метара. Нажалост, ова истраживања нису завршена али добијени подаци потврдили су да је Земљина кора испод Мачве најтања у Европи, свега 25–26 километара. Овај део захвата територију од око 2.000 квадратних километара и оивичен је планинама – Мајевицом на западу, Цером и Влашићем на југу и Фрушком Гором на северу. На том терену налази се и неколико већих градова: Шабац, Бијељина, Сремска Митровица, Рума, Лозница, Зворник, Ваљево...

Неколико истражних бушотина рађено је око Богатића. Дубина бушотина била је од 475 до 618 метара, а термална вода имала је температуру од 75 до 78 степени на изворишту. Ови резултати говоре нам какво се благо налази испод наших ногу, а ми не умемо да га искористимо. Ово су само прелиминарни подаци добијени анализама из само седам до сада избушених експерименталних бушотина. Општина Богатић искористила је ову воду за грејање јавних установа и школе замењујући котлове на течно гориво, уштедела је новац и добила здраву и чисту околину. Ове термалне воде у Мачви привукле су и инвеститоре, подигнут је спортско-рекреативни комплекс на око 20 хектара. Али то није све, општина Богатић очекује да се изграде још две бање уз термалне изворе, као и плантажа парадајза.

Ово је само делић онога што нам природа нуди. Дуг је пут до грејања наведених градова овом топлом водом, али вреди се помучити јер је корист огромна, а загађење и смог би се вишеструко смањили. Да не говоримо о смањењу броја оболелих од болести узрокованих загађењем које погађају чак и нашу децу. Један од примера је град Ваљево, који је једног дана проглашен најзагађенијим градом у свету.

Из бушотина ће често потећи и вода температуре око 35 степени, која ће моћи да се пије због ниске минерализације и по потреби да се флашира и продаје уз минималне трошкове. Када из бушотина избија вода високе температуре, више од 70 степени, могућа је изградња соларно-термалне електране уз садејства топлотних пумпи, слично као што се то ради у Новом Саду. Огромне су и лепе перспективе за развој овог краја, али ништа се неће добити „на тацни”, предстоје тешке борбе и то је на градоначелницима наведених градова – да се боре и победе.

Да бисмо добили детаљне контуре овог дара природе – термалних вода – потребно је још много испитивања и бушења, што ће свакако пуно коштати, али сам сигуран да ће се то брзо исплатити и препородити овај леп крај наше земље. Ево шансе: амбасадорка Немачке у Србији изјавила је да ће Немачка у следеће две године издвојити за инвестиције у зеленој трансформацији и декарбонизацији у Србији 200 милиона евра.

Драгутин Драгојевић,
Нови Београд