По маратону се град познаје

Истанбул, метропола смештена на два континента једна је од најомиљенијих и најфреквентнијих туристичких дестинација у свету, па ипак градске власти не пропуштају ни најмању прилику за нову, додатну промоцију града на Босфору. О томе сведочи и однос градских власти према " Евроазија маратону", јединој маратонској трци на свету чија стаза лежи на два континента. Свесни потенцијала своје маратонске трке и у жељи да је подигну на највећи могући степен градске власти су одлучиле да организаторе помогну значајном финансијском ињекцијом и "вест дана" у маратонским и атлетским круговима, али и спорту уопште, била је да су градске власти дуплирале наградни фонд и да он сада износи милион и један долар.

Истог тренутка истанбулски " Евроазија маратон" искочио је из осредњости и најавио да ће конкурисати и најугледнијим и најмоћнијим светским маратонима. Већ то му је у недељу донело рекордну групу од око 70 елитних тркача у реци од десетину хиљада тркача.

Истанбулски маратон био је и званично Првенство Балкана у маратону, а у тој улози наизменично се смењује са "Београдским Банка интеза маратоном" и - ту престају све сличности ове две маратонске трке. У недељу у Истамбулу победници су добили су по 60.000 долара, а победници у Београду, који је због уштеде висину победничке премије везао за постигнути резултат, укупно 15.000 евра...

Све награде (маратон и полумаратон и Првенство Србије) ове године износиле су укупно око 55.000 евра, ни десети део наградног фонда у Истанбулу.

Некад је "Београдски маратон" своје развојне планове везивао за крилатицу "Кад може Њујорк, може и Београд" и по општим оценама, пре свега гостију из иностранства, досегао је савршенство у техничкој организацији, али шта то вреди кад Београд уствари не може ни оно што може Истанбул.

Разлог за то је лако наћи у односу градских власти према "Београдском маратону", који је добио статус приредбе од посебног значаја за Београд, односно најзначајније традиционалне градске спортске манифестације, али не и место у градском буџету.

Не рачунајући маратоне 2002. и 2003. које организовани и финансирани у градској режији, Београд за "свој" маратон није издвојио ни динар од 1997. године када је градоначелник био Зоран Ђинђић.

Два издања организована у "сопственој режији" нису била на висини претходних па је Скупштина града Београда вратила "Београдски маратон" тиму који га је организовао од 1990. године, али уз нова признања за добру организацију, сјајну промоцију у целом свету и атрактивне госте (Марлен Оти, Карл Луис, Боб Бимон, Мајк Пауел), није следила ни најмања финансијска подршка.

Истовремено Град, преко Секретаријата за омладину и спорт, помаже, суфинансира или финансира већину спортских приредби у Београду, мањом или већом сумом, али за најзначајнију не даје ни пару!

Наравно, Скупштина града Београда преко својих секретаријата и јавних комуналних предузећа учествује у организацији "Београдског маратона" и то кошта, али то се чини, у мањој или већој мери и за друге манифестације.