„Уображени болесник“ у националном театру

Премијера представе „Уображени болесник”, по тексту француског комедиографа Жана Батиста Поклена Молијера, у режији Николе Завишића, биће изведена у четвртак увече,  5. децембра од 20.30 сати на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду, са Иваном Босиљчићем који тумачи лик Аргана. Као уметнички тим овог позоришног рукописа потписују се и драматург Периша Перишић, сценограф Јелена Радовић, костимограф Суна Кажић, композитор Јован Стаматовић Карић, кореографи Тамара Пјевић и Јакша Филиповац, као и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).

Ново театарско читање „Уображеног болесника“ доноси на сцену освежену визију у духу оригиналног Молијеровог дела из 1673. године и први је пут да се тумачи у интермецима, као што је аутор у оригиналу и написао. Уједно, представља и омаж Молијеру не само као писцу, већ и као великом глумцу и његовој потпуној посвећености и оданости позоришној уметности.

-У нашој представи се за време тих кратких предаха од радње комада до душе дешава нешто друго, значајно по групу глумаца коју гледамо, а што публика у регуларној изведби не би могла да види: нашли смо се на четвртој изведби „Уображеног болесника“ 17. фебруара 1673. годиње. Залазимо иза завесе и видимо припреме глумаца за наредни чин, видимо да је господин Молијер болестан, да му није добро, схватамо да то играње комедије споља гледано за њега представља сада питање живота и смрти, каже Никола Завишић и објашњава:

- Желели смо да се упустимо у рискантнији, али изазовнији позоришни подухват. На такав пут, у такву представу повукла нас је снажна струја Молијерове судбине. Искористили смо силу коју нуди невероватна симболика његове смрти, која је заиста започела на сцени и то управо када је четврти пут играо Аргана, уображеног болесника. Ова околност чврсто, али нежно прожима ток наше представе и чини да она, поред заигране комичне игре, буде крхка, готово трагична.

Драматург Периша Перишић оцењује да Молијеров „Уображени болесник” слови за апотеозу жанра, јер почива на својеврсном плезиру које музика, игра и плес пружају унутар саме комедије.

-У фокусу овог спектакла, у пуном смислу те речи, обогаћеног музиком и кореографијом је процес сублимације разнородних елемената у комични максимум. Данас је практично немогуће замислити студију о славном драматичару, а да га темељно не позиционира унутар друштвеног, културног, да не кажемо, и политичког контекста који нас нужно информише о сваком аспекту уметничке делатности. Зато смо већ на самом почетку процеса решили да је нипошто не митологизујемо ни романтизујемо. У прилог суровости ондашњих извођачких услова нашли смо копчу са савременим продукционим системима лишеним емпатије и неумољивим диктатом: „Show must go on!”, констатује Перишић.

Кроз хиперболисани хумор и апсурдан, пренаглашен комички стил игре преиспитују се, каже, моралне вредности друштва, болесни и искварени међуљудски односи, похлепа, зависност од болести, као и поквареност лажних заштитника здравља, што заједно даје искривљен, али истинит одсјај времена и друштва у коме и ми живимо.

Молијерове јунаке тумаче и: Соња Колачарић, Анастасиа Мандић, Данило Лончаревић, Зоран Ћосић, Сава Милутиновић, Немања Стаматовић, Ива Милановић, Вучић Перовић, Никола Вујовић, Немања Константиновић и Јован Стаматовић Карић.

Ово ће у Народном позоришту у Београду бити уједно, девета (уз једну обнову) поставка „Уображеног болесника“.  Последња премијера изведена је 20. марта 2003. године, такође, на сцени „Раша Плаовић” националног театра.