„Области трансформације” – снага и глас уметничке природе

Изложба „Области трансформације” на којој су радове представиле вајарке Јована Туцовић и Тејка Пездирц, као и фотографкиња Акико Кога, отворена је у Кући легата у Кнез Михаиловој улици.

Поставка истражује дијалог између три уметничка приступа, који се баве људским телом, простором и трансформацијом материјала.

Како историчарка уметности Канако Јамасаки Вукелић наводи у тексту каталога, кроз људску фигуру која је алегоријског карактера, Јована Туцовић истражује однос према нашем унутрашњем бићу, сећању или миту.

–Материјал од ког су скулптуре направљене игра кључну улогу у преношењу емоције посматрачу, што најбоље можемо видети на примеру скулптуре „Ти и ја”. Херметични загрљај два детета одише снажном симболиком и динамиком, а хладни метал и топли тонови смоле стварају контраст и хармонију – каже историчарка уметности Вукелић.

Тејка Пездирц у својим радовима користи мермер као основни материјал у обликовању скулптура које постају просторне инсталације. У оцени њених радова, историчарка умености запажа да набори и глатке површине камена асоцирају на делове људског тела, евоцирајући осећај сензуалности и интиме, као и непрестане присутности наших унутрашњих органа који остају скривени од очију, али увек присутни у нашем физичком искуству.

–Интервенцијом у простору око скулптуре, ауторка вешто оставља поље интерпретације отвореним – подсећа Канако Јамасаки Вукелић, и публику упознаје  са делима јапанске фотографкиње Акико Кога, која је урадила црно-беле фотографије и тако забележила тренутке у простору усмеравајући пажњу на одсутност људских фигура, али истовремено чувајући трагове прошлих времена.

Њен рад „Прва глава: Поклон Милану Туцовићу” осликава промене у простору и архитектури, са посебним освртом на зграду амбасаде Србије у Токију, која је срушена 2019. године, али чији се гласови и сећања још увек одражавају у њеним делима.

–У стваралачком процесу три уметнице можемо препознати три „снаге природе”. Туцовићева доноси „ватру”, Пездирц „воду”, Кога „ваздух”. Све три користе алате које су изумели мушкарци, како би продрле у унутарњи свет својих објеката и чуле глас који није пука физичка појава, већ глас саме природе – каже историчарка уметности.

Изложба „Области трансформације” траје до 15. децембра и посетиоцима пружа прилику да уроне у свет повезаности чула вида и додира. Видео инсталација која прати поставку на поетичан начин пружа увид у процесе рада уметница - односе тела вајарки са скулптуром и погледа фотографкиње са простором, као и трансформацију њихових дела до коначне форме.

Тејка Пездирц (1985, Словенија), после завршене Средње школе за дизајн и фотографију, уписала је вајарство на Академији за ликовне уметности и дизајн у Љубљани. Током треће године студија, специјализовала се за просторне инсталације на Facultad de Bellas Artes de Altea у Шпанији, фокусирајући се на истраживање скулптуралног простора и концептуалне уметности. Фокус њеног уметничког истраживања у студентском периоду постаје апстрактна уметност и усредсређује се на конструкцију просторних аранжмана за шта је добила ALUO nаграду за посебна постигнућа. Њен дипломски рад  2011. године под менторством Алена Ожболта, био је просторна инсталација „Простори сећања”. Тејка је учествовала на многим самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Тренутно живи и ради између Беле Крајине и Љубљане.

Јована Туцовић (1990, Београд), основне и мастер студије вајарства завршила је на Факултету ликовних уметности у Београду, а затим одлази у Милано на специјалистичке студије вајарства на Accademia di Belle Arti di Brera, на којој је дипломира 2018. године. У свом раду, кроз људску фигуру која је алегоријског карактера, истражује однос према нашем унутрашњем бићу, сећању или миту. Имала је више самосталних изложби у Србији, и једну у Јапану, а учествовала је на многим групним изложбама. Њени радови су део неколико приватних и јавних колекција,змеђу којима је и Waseda универзитет у Токију. Живи и ради у Београду.

Акико Кога (1979, Јапан) дипломирала је 2004. године на Факултету уметности и књижевности Универзитета Сеијо, на одсеку за студије уметности и фотографије, као и на колеџу за фотографију у Токију. Први пут у Београду је излагала 2009.године. Од тада организује изложбе на тему културне и уметничке размене између Србије и Јапана. Тренутно креира мултимедијалне радове тематски везане за Србију у којима је фокус на фотографији, а сваку серију фотографија прати видео материјал, прича и композиција. Живи и ради у Токију.

Док посматрате дела ове три уметнице, на начин као да их додирујете широм отворених очију, може се догодити, како истиче Канако Јамасаки Вукелић, управо да тај глас, који у делима тече, несвесно продре у вас и ту коначно одјекне, јер чуло додира одјекује.