„Дунав филм” продат за 500.000 евра

Акционарско друштво за производњу филмова „Дунав филм” из Београда продато је на аукцији 21. новембра Теодори Ризнић из Београда по цени од 45 милиона динара, уз плаћање на рате.

Душан Велановић, представник за медије Агенције за приватизацију, објашњава за „Политику” да се плаћање на рате односи на могућност која се нуди купцу да цену исплати у шест једнаких годишњих рата. У овој агенцији додају да купац има обавезу инвестирања у „Дунав филм” у вредности од 1.015.000 динара у наредних годину дана и да се делатност предузећа не сме мењати наредне две године.

Нова власница „Дунав филма” је директорка фирме за кинематографску и видео дистрибуцију „Диентер” која је власник Ентер телевизије, а 2006. године је купила телевизију YU инфо у чијим просторијама сада ради београдска ТВ Ентер. Иначе, радници ТВ Ентер, тренутно у штрајку због неисплаћених зарада, реализују минимум програма.

Заступник купца на аукцији није желело да говори о плановима новог власника „Дунав филма”, а коментар нисмо добили ни после неколико позива и молби.

Директор „Дунав филма” Ратко Вићентијевић истакао је за „Политику” да је уговор о куповини потписан 25. новембра, да је нова власница посетила предузеће, али није желео да прецизира појединости. Вићентијевић је само додао да се нада да ће „Дунав филм” наставити да ради и да се нада повољним условима.

Почетна цена за 76,2 одсто „Дунав филма” била је 25.417.000 динара, али је ова филмска кућа продата за скоро пола милиона евра.

Финансијски саветник приватизације „Дунав филма” Саша Димитријевић, из Агенције за стратешки консалтинг, истакао је у разговору за наш лист да је цена одређена условима тржишта.

– Тржиште је најбитнији фактор при процењивању вредности неког предузећа – сматра Димитријевић.

„Дунав филм” има петоро запослених од којих је један са високом стручном спремом, канцеларијски и магацински простор од 530 квадратних метара у Рузвелтовој улици и гаражни простор од 111 метара квадратних у Улици Албанске споменице у Београду, а располаже са два кинопројектора, четири монтажна стола, три филмске камере (35 мм), три филмске камере (16 мм) и једним кинопројектором (16 мм). Ова кућа је прошле године пословала са губитком од око четири милиона динара – приходи су износили 5,2 милиона динара, а расходи девет милиона.

„Дунав филм” је био угледна кинематографска и продукцијска кућа за коју су радили многи познати редитељи краткометражног и документарног филма и анимације, попут редитеља анимираних филмова Растка Ћирића и Петра Лаловића, аутора филмова „Последња оаза” и „Свет који нестаје”.

– Први играни филм у „Дунав филму” био је мој филм „Јутро” који је у оно време зарадио 300 милиона динара, а ја данас немам ниједну акцију у том предузећу – истиче редитељ Пуриша Ђорђевић и указује на богат фундус „Дунав филма” и обиље немонтираних материјала.

--------------------------------------------------------:

Произведено више од 1.600 филмова

„Дунав филм”, основан 1955. године као „Биро филм”, био је једна од водећих документаристичких филмских кућа која је дала значајан допринос развоју домаће кинематографије и њене промоције у свету. Произведено је више од 1.600 краткометражних документарних, анимираних и наменских филмова и десет играних филмова. Половином шездесетих година око „Дунав филма” се оформила београдска школа документарног филма, која се у свету прочула захваљујући наградама. У школи су радили Крсто Шканата, Влатко Гилић, Владан Слијепчевић, Стјепан Зинановић, Мића Милошевић, Никола Јовановић, Петар Лаловић и други.

--------------------------------------------------------

Петар Лаловић: Нарицање над гробом филма

– Ово је сахрана некада најуспешнијег предузећа за документарне филмове у земљи, Југославији и у Европи. Много раније је требало организовати акцију за очување „Дунав филма”, али бојим се да и тада ништа не бисмо постигли, тако да је ово само нарицање над гробом филма – каже за „Политику” Петар Лаловић који приводи крају монтажу документарног филма „Како се може купити и продати топлина земље”, о поглавици-екологу Сијетлу по коме је назван град у САД, а који је пре 200 година одбио да прода своје имање. Лаловић се нада да ће наше Министарство културе, са министром Небојшом Брадићем на челу, успети, макар, да сачува „Авала филм”.