„Геноцидна политика НДХ” или геноцид над Србима

Специјално за „Политику”

Загреб – Међународни савез за сећање на Холокауст (ИХРА) недавно је заседао у Лондону, а пажњу јавности у Србији и Хрватској посебно је привукло то што је једна од тема био Јасеновац. Штавише, неки медији су објавили да је „Загреб признао геноцид над Србима у НДХ”.

„ИХРА осуђује цурење нетачних информација из расправе о бившем концентрационом логору Јасеновац. У партнерству с ИХРА-ом, Хрватска је постигла напредак у решавању забринутости око споменика у Јасеновцу. То је врло деликатна ствар која говори и о савременим односима Хрватске и Србије. Ови преговори захтевају међусобно поштовање и поверење. Извештаји штампе су нетачни и стављају речи у уста хрватском представнику. То доводи у опасност сав напредак постигнут у овом тешком питању. Онај ко је пренео ову информацију је изневерио ИХРА-у. Та особа није деловала на начин који помаже свету да разуме историју Јасеновца. Извињавамо се шефици хрватске делегације због неправедног третмана који је имала”, наводи се у саопштењу.

Делегацију Хрватске предводила је Сара Лустиг, новопостављена директорка Јавне установе Спомен-подручја Јасеновац, која је у јавности до сада била позната искључиво као кћерка покојног холивудског продуцента Бранка Лустига, бившег логораша из Аушвица. Она је одговарала на питање аустријске делегације, чији су чланови наводно инсистирали на директном одговору признаје ли геноцид над Србима у НДХ, с обзиром на то да је њен претходник на функцији директор ЈУСП-а Иво Пејаковић дао оставку због тога што му се није дозвољавало да страдање српског народа у НДХ описује као геноцид.

Шта се заиста догодило у Лондону, проверили смо код једног учесника скупа који је желео да остане анониман. Потврдио нам је да је Сара Лустиг, одговарајући на поменуто питање, рекла да је усташки режим у Јасеновцу спроводио „геноцидну политику”. Међутим, наш саговорник се оградио и од саопштења ИХРА-е, рекавши да је Сара Лустиг у врху те организације и да дато саопштење доживљава као „спасавање војника Лустига”. Нервозна реакције ИХРА-е вероватно је плод панике коју је у њеним редовима посејала директорка Јасеновца, која је свесна да је, после медијских спекулација шта је заправо рекла, хрватска политичка јавност не би дочекала раширених руку, поготово десница која ју је поставила на дужност.

Колика је у данашњој Хрватској паника око термина геноцид, када се описује страдање српског народа у НДХ, доказује афера коју је хрватска власт произвела, а хрватска јавност прећутала, око изложбе „Били су суседи”, коју је организовао Музеј Холокауста из Вашингтона. Реч је о изложби која је требало да говорио Холокаусту у НДХ, али и о геноциду над Србима и Ромима. Међутим, након што је хрватска страна експлицитно одбила да се термин геноцид на тај начин употребљава, Музеј Холокауста је отказао изложбу у Хрватској. Највећи отпор пружили су експерти хрватског Министарства културе, а посебно је срамно што је главна инспираторка овог скандала била Матеа Брстило Решетар, управница Хрватског историјског музеја, која је и, што је додатно увредљиво, председница Управног одбора ЈУСПА Јасеновац.

Хрватски представници тада су молили Американце да уместо те страшне речи геноцид, користе термине, попут, масовна убиства, државни терор и слично. Исто тако, сметао им је и термин „геноцидна политика”, тако да је паника Саре Лустиг сасвим оправдана. Лондонску аферу за „Политику” је коментирао и политички вођа Срба у Хрватској Милорад Пуповац.

„Питање признавања и односа према чињеници историјског геноцида над Србима у НДХ је крупно и озбиљно питање које тражи озбиљан и крупан, а не недовољно озбиљан и недовољно крупан однос према њему. Пре свега, то значи спремност да се о томе отворено и зрело разговара, без политиканства и без политичке употребе и с пуном свешћу шта је оно значило јуче, шта значи данас и шта може значити у будућности када је у питању однос Хрвата и Срба, хришћана католика и православаца и када је реч о односу према овом искуству злочина против човечности, а геноцид је сасвим сигурно један од видова те врсте злочина”, изјавио је Пуповац.

Остаје нејасно зашто се чланица Европске уније Хрватска, земља у чијем Уставу поносно стоји да јој је државни суверенитет настао на антифашизму, која и слави Дан антифашистичке борбе као државни празник, има проблем с дефинисањем погрома над Србима и Ромима у НДХ као геноцида.

Можда због тога што је Хрватска истовремено и земља чије су војне и полицијске снаге порушиле 3.000 партизанских споменика или зато што се кориштење усташког геноцидног поздрава у јавности и данас третира као прекршај, а не као кривично дело и што се тај поздрав нашао на униформама ХОС-оваца, филоусташких јединица у рату деведесетих. Одувек су постојале две Хрватске. Она већинска партизанска и антифашистичка и она мањинска, геноцидна и усташка. Зашто се хрватска власт и даље боји ове друге и зашто се не усуди рећи оно што ионако тврди већина хрватских историчара – да, усташе су проводиле геноцид над Србима у НДХ.